KROZ ODŠKRINUTA VRATA
Izletela sam i pojurila pravo u zagrljaj našoj novoj komšinici. Ne znam ni sama zašto sam to uradila.
Tako je veselo i razdragano zagrlila mog dedu da sam morala malo više da odškrinem vrata.
Govorila je zvonkim i jasnim glasom, a moj Diko je sve vreme, nezainteresovano, piljio u dužinu njene suknje. Prvo mu ispadnu novine, te pakla cigareta, a na kraju je oborio i moju pernicu. Žena se slatko smejala i još jednom prekrstila noge.
Malo sam samo odškrinula vrata da bolje pratim situaciju, a moj brat Luka prestao da diše. Gviri kroz ključaonicu. Nikada nije video tako zbunjenog dedu. Pričali su prosto i jednostavno o: pijaci, cenama, novcu, prevarama, Peri Trti i Joci Bumbaru, zemunskim skitnicama, glasanju, mom rođendanu, nekoj mafiji, lekovima, bojkotu, školi, nepravdi…
U pozadini sobe tiho je svirala muzika, a vazduh je titrao od miline i mirisa kafe. Ostali su zarobljeni u toj slici dok su negde tamo na planeti ginuli ljudi, rušili se dečiji snovi i uspomene, izlivale reke i vulkani… tutnjalo tlo pod nogama…
Svet se rastakao u hiljadu boja, ali to se njih više nije doticalo.
‒ Mislim da mu se žena sviđa ‒ rekoh Luki.
‒ Kako znaš? ‒ zbunjeno upita moj brat.
‒ Deda neprestano menja kanale, upravo je prosuo kafu i otvorio svoj omiljeni slatkiš, koji nikome ne da… Auuuuuu, Lukaaaaaa, zaaaamisliiii, upravo je poljubio u obraz!!!
‒ Uh, šta to znači?!
‒ Ćuti, kad ne znaš! Jedva čekam da ispričamo mami!
Izletela sam i pojurila pravo u zagrljaj našoj novoj komšinici. Ne znam ni sama zašto sam to uradila. Konačno 16 da se neka žena dopadne i mom dedi, a ne da živi sam kao Robinson Kruso.
Eh, posle toliko godina, sada znam da se iza prostih i beznačajnih reči odvijala prava umetnost zavođenja, čitavi retorički, orgazmički momenti, tajio se jedan novi, zajednički život.
Mi, deca, možemo to uvek da naslutimo!