ONESPOSOBLJAVA PROIZVODNJU ENERGIJE
Nizak nivo i unos magnezijuma, što je manje od 300 mg dnevno, može povećati rizik od nastanka mnogih hroničnih bolesti.
Nova australijska studija je identifikovala zašto je ishrana bogata magnezijumom toliko važna za naše zdravlje, smanjujući rizik od oštećenja DNK i hroničnih degenerativnih poremećaja.
Naučnici sa Univerziteta Južne Australije izmerili su uzorke krvi 172 odrasle osobe srednjih godina, otkrivši snažnu vezu koju imaju nizak nivo magnezijuma i velikih količina genotoksične aminokiseline zvane homocistein.
Ova toksična kombinacija oštećuje gene čovekovog organizma, čineći ljude podložnijim Alchajmerovoj i Parkinsonovoj bolesti, gastrointestinalnim bolestima, nizu karcinoma i dijabetesu.
Integralne žitarice, tamnozeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, pasulj i crna čokolada su namirnice bogate magnezijumom, koje pomažu telu da proizvodi energiju, gradi zube i kosti, reguliše šećer u krvi i krvni pritisak i obezbeđuje pravilan rad srca, mišića i bubrega.
Molekularni biolog dr Permal Deo kaže da nizak nivo i unos magnezijuma (manje od 300 mg dnevno) može povećati rizik od mnogih bolesti, ali njegova uloga u sprečavanju oštećenja DNK do sada nije u potpunosti proučavana kod ljudi.
„Naša studija je pokazala direktnu korelaciju između niskog nivoa magnezijuma u krvi (manje od 18 mg/L) i povećanog oštećenja DNK, čak i nakon prilagođavanja pola i starosti. Izmereni su nivo magnezijuma, homocisteina (Hci), folata i vitamina B12 u krvi, pokazujući inverznu korelaciju između magnezijuma i Hci i pozitivnu korelaciju između magnezijuma, folata i vitamina B12. Ovo ukazuje na to da su dovoljno visoki nivoi magnezijuma u krvi od suštinskog značaja za zaštitu naših gena od toksičnosti uzrokovane homocisteinom, koja se povećava kada nedostaje folata i vitamina B12″, objašnjava molekularni biolog.
Koautor studije profesor Majkl Feneh kaže da će hronični nedostatak magnezijuma verovatno poremetiti sposobnost tela da proizvodi energiju, uzrokujući ubrzano starenje tkiva i čineći ljude podložnijim ranom početku mnogih bolesti.
Magnezijum je četvrti po zastupljenosti mineral prisutan u ljudskom telu. Više od 600 enzima ga zahteva kao kofaktor, a skoro 200 ga zahteva da aktivira kritične procese u telu.
„Sledeći korak je određivanje optimalnog unosa magnezijuma u ishrani, bilo kroz hranu ili suplemente i kako bi to moglo da utiče na početak ili napredovanje raka i drugih hroničnih bolesti“, kaže profesor Feneh.
Nalazi ove studije objavljeni su u European Journal of Nutrition.