NEGATIVAN UTICAJ
Metali u urinu povećavaju rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja i smrti, a posebno treba obratiti pažnju na njih šest, od kojih su neki neophodni organizmu u malim količinama.
Istraživači sa Univerziteta Kolumbija otkrili su da se osobe sa visokim nivoom šest metala u urinu – kadmijuma, kobalta, bakra, volframa, uranijuma i cinka – suočavaju sa čak 66 odsto većim rizikom od smrti, a 29 odsto su u većem riziku od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
U svojoj studiji objavljenoj u časopisu „Circulation“, istraživači su naveli da dokazi sve više pokazuju da su nevoljna izloženost okolini, uključujući zagađujuće metale, značajni faktori rizika koji se mogu modifikovati za kliničke i subkliničke kardiovaskularne bolesti i smrtnost bilo kog uzroka.
Teški metali su elementi i jedinjenja koji mogu negativno da utiču na zdravlje. Dok su male količine mnogih metala neophodne za život, previsoki nivoi mogu biti toksični. Uobičajeni teški metali kojima su ljudi izloženi su aluminijum, antimon, arsen, barijum, berilijum, kadmijum, cezijum, bakar, olovo, živa, nikl, talijum, volfram i uranijum.
Sve veći nivoi zagađenja životne sredine i upotreba industrijskih hemikalija doveli su do povećane izloženosti, pa time i povećali opasnost i pretnju od toksičnosti teškim metalima. Visok nivo ovih toksičnih metala u telesnim tkivima i mozgu može dovesti do značajnih razvojnih i neuroloških problema.
Istraživanja su pokazala da izloženost određenim metalima može biti povezana sa nastankom kardiovaskularnih bolesti i povećanim rizikom od iznenadne smrti. Prethodne studije su se uglavnom fokusirale na arsen, kadmijum i olovo.
Međutim, ova studija je imala za cilj da istraži kako se nivoi različitih metala u urinu odnose na kardiovaskularne bolesti i ukupnu smrtnost među raznolikom grupom odraslih u SAD kao deo multietničke studije ateroskleroze koju sponzoriše američka vlada.
Istraživači su proširili svoj fokus izvan arsena, kadmijuma i olova i uključili metale poput volframa i uranijuma, koji nisu neophodni za telo, ali mogu biti prilično štetni. Takođe su posmatrali kobalt, bakar i cink, koji su neophodni u malim količinama, ali mogu biti toksični kada su u višku.
Kadmijum, kobalt, bakar, volfram, uranijum i cink su odabrani zato što su povezani sa kalcifikacijama koronarne arterije.
U studiji je učestvovalo skoro 6.600 učesnika iz gradova poput Baltimora, Čikaga, Los Anđelesa, Njujorka, Sent Pola i oblasti Vinston-Salem u Severnoj Karolini, prosečne starosti od 62 godine. Oko 53 odsto učesnika bile su žene. Njihovi nivoi metala u urinu mereni su između 2000. i 2001. godine i praćeni do decembra 2019. godine.
Istraživači su koristili statističke modele da analiziraju vezu između nivoa kadmijuma, volframa, uranijuma (neesencijalnih metala) i kobalta, bakra i cinka (esencijalni metali) u urinu sa kardiovaskularnim bolesti i stopama smrtnosti. Takođe su ispitali kako kombinacije ovih metala utiču na preživljavanje tokom perioda od deset godina.
Tokom studije, 1.162 učesnika razvilo je kardiovaskularne bolesti, a 1.844 njih je umrlo. Kada se uporede najviši i najniži nivoi ovih metala, odnosi rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti i umiranje od bilo kog slučaja bili su sledeći:
- Kadmijum: 1,25 za kardiovaskularne bolesti, 1,68 za smrtnost
- Kobalt: 1,24 za kardiovaskularne bolesti, 1,37 za smrtnost
- Bakar: 1,42 za kardiovaskularne bolesti, 1,50 za smrtnost
- Volfram: 1,20 za kardiovaskularne bolesti, 1,16 za smrtnost
- Uranijum: 1,32 za kardiovaskularne bolesti, 1,32 za smrtnost
- Cink: 1,21 za kardiovaskularne bolesti, 1,38 za smrtnost
Studija je otkrila jasnu vezu između viših nivoa kadmijuma i bakra i povećanog rizika za obe ispitivane pojave (nastanak kardiovaskularne bolesti i smrt). Ukupna verovatnoća preživljavanja se smanjila sa višim osnovnim nivoima kadmijuma, kobalta, bakra i cinka u urinu.