POTENCIJALNO HEPATOTOKSIČNI
Biljni suplementi se prirodno smatraju zdravim, ali određeni dodaci ishrani na biljnoj bazi mogu štetiti pojedinim organima, u prvom redu jetri.
Iako se biljke koriste u medicinske svrhe hiljadama godina, nedavno su postale veoma popularne delom zahvaljujući objavama na platformi TikTok gde korisnici hvale prednosti uzimanja biljnih dodataka kao što su ašvaganda, kurkuma ili zeleni čaj.
Iako se biljni suplementi mogu smatrati „prirodnim“, oni sami po sebi nisu sasvim bezbedni. Pored toga, ljudi mogu iskusiti neželjene efekte sa biljnim suplementima, a određene biljke mogu i da smetaju lekovima prepisanim terapijom.
Nova studija sa Univerziteta u Mičigenu izveštava da je oko 15,6 miliona odraslih u SAD (oko 5 odsto stanovništva) uzelo najmanje jedan biljni dodatak u poslednjih 30 dana koji bi mogao biti štetan za njihovu jetru ili se smatra hepatotoksičnim.
Za ovu studiju, istraživači su analizirali podatke više od 9.500 odraslih u SAD prosečne starosti 47,5 godina koji su učestvovali u Nacionalnoj anketi o zdravlju i ishrani od 2017. do 2020. godine. Medicinski podaci o ovim učesnicima uključivali su upotrebu lekova na recept i korišćenje biljnih dodataka ishrani.
Naučnici su se fokusirali na upotrebu šest biljnih suplemenata za učesnike studije koji se iz prošlih istraživanja smatraju potencijalno hepatotoksičnim, to su:
- ašvaganda
- crni kohoš
- kambodžanska garsinija
- ekstrakt zelenog čaja
- crveni kvasac pirinač
- kurkuma
Klinički docent na Odeljenju za gastroenterologiju i hepatologiju Univerziteta u Mičigenu Alisa Likhitsup, koja je i glavna autorka ovog istraživanja, kaže da potencijalno hepatotoksični botanički predstavljaju proizvode koji sadrže sastojke na bazi biljaka, a koji su implicirani kao potencijalni uzročnici oštećenja jetre.
„Kako ovi proizvodi izazivaju oštećenje jetre još nije poznato, ali je verovatno zbog metabolizma koji se dešava u jetri nakon što se proizvodi konzumiraju. Kao praktičan hepatolog, videla sam pacijente koji su imali povredu jetre usled uzimanja dijetetskih suplemenata, a neki su bili fatalni što je zahtevalo i hitnu transplantaciju jetre. Podaci Mreže za povrede jetre izazvane lekovima navode da je stopa povreda jetre usled biljnih proizvoda porasla sa sedam odsto u 2004-2005. na 20 procenata u periodu 2013-2014“, navela je Likhitsup.
Na kraju studije, docentkinja i njen tim su otkrili da je oko 58 odsto svih učesnika izjavilo da je koristilo biljni ili dijetetski suplement najmanje jednom u periodu od 30 dana.
Rezultati ove studije su zabrinjavajući i potvrđuju da je svetsko tržište prepuno proizvoda koji se reklamiraju kao biljni suplementi i koji u nekim slučajevima mogu biti opasni.
Zbog toga je veoma važno da se pre upuštanja u kontakt sa bilo kojim biljnim suplementima svako raspita o njima i konsultuje sa svojim odabranim lekarom, farmaceutom, nutricionistom ili nekim od priznatih travara, kako bi zaista razumeo koji bi to biljni suplementi mogli da budu najprikladniji za njihovo trenutno stanje i ciljeve koje žele da postignu na putu svog izlečenja ili oporavka.