IMPRESIVNE SPOSOBNOSTI
Iako postoji javna percepcija da zlatna ribica pamti samo 3 sekunde, istina je u stvari potpuno drugačija.
Kada neko ne može da se seti nečega, često se kaže da ima pamćenje kao zlatna ribica. Naime, dugogodišnje uverenje koje mnogi smatraju kao naučnu istinu je da zlatna ribica ima pamćenje od samo tri sekunde. Da li je ovo uopšte istina?
Prema stručnjaku koji se specijalizovao za proučavanje riba i njihovo ponašanje, profesoru Kalamu Braunu iz Sidneja, to je mit koji nema veze sa stvarnošću. Istina je, naime, potpuno drukčija, jer zlatne ribice, kao i gotovo sve druge ribe, imaju besprekorno pamćenje u prepoznavanju mesta kojima se kreću pa čak i u prepoznavanju identiteta drugih riba.
Dok većina živi u uverenju o kratkom pamćenju zlatnih ribica, naučnici koji proučavaju ribe odavno su upoznati s njihovim impresivnim kognitivnim sposobnostima. Braun tako kaže kako se taj mit o tri sekunde ne odnosi samo na zlatne ribice, već uopšteno na ribe, ali kada bi tako nešto bilo istinito, pitanje je kako bi se takve životinje mogle snaći i preživeti u stvarnom svetu, odnosno one ne bi mogle usvojiti nova ponašanja ili naučiti kako da se prilagode promenama u svojoj okolini.
Kako bi dokazao kognitivne sposobnosti riba, profesor Braun napravio je eksperiment u kojem je jednu ribu stavio u rezervoar s minijaturnim modelom mreže. Na mreži je isekao jednu rupu kroz koju je riba mogla da pobegne i spasi se. Kako je ponavljao taj eksperiment, primetio je kako je riba postajala sve brža u pronalaženju rupe za beg. Nakon četiri ili pet eksperimenata, riba bi mirno plivala ispred mreže i odjednom bi se okrenula polukružno i otplivala ravno kroz rupu. Nije uopšte trebalo da je traži, odmah je znala gde je.
Braun je bio posebno impresioniran kada je isti eksperiment uradio nakon 11 meseci. U akvarijum je stavio istu ribu i istu mrežu, a riba je rupu u mreži pronašla iz prvog puta, što dovoljno govori o njenim kognitivnim sposobnostima i pamćenju koje je, dakle, puno bolje u odnosu na javnu percepciju.
Braun podseća i na druga istraživanja koja su pokazala slične rezultate, a naglašava i kako se mnoge ribe, nakon godina provedenih na moru, mogu vratiti u svoja uzgajališta. Svi znamo kako se pastrmke i lososi svake godine vraćaju na isto mesto na kojem se razmnožavaju.
U razgovoru za Dejli mejl, ovaj profesor je podelio još jednu teoriju koja ide u korist kognitivnim sposobnostima riba. Naime, kaže kako one imaju mogućnost međusobnog prepoznavanja te preferiraju druženje s ribama koje su već prethodno upoznale.
Izvor: Zimo