POSLEDIČNA VEZA
Studija se na osnovu nalaza bavi pitanjem koliko ishrana sa manje šećera doprinosi da biološka starost svakog od nas bude usporena.
Istraživači sa Univerzitetske klinike San Francisko otkrili su vezu između pridržavanja ishrane koja je bogata vitaminima i mineralima, posebno one bez mnogo dodatog šećera, i mlađeg biološkog uzrasta na ćelijskom nivou.
Oni su pogledali kako tri različita načina zdrave ishrane utiču na „epigenetski sat“ – biohemijski test koji može da proceni i zdravlje i životni vek – i otkrili da što su ljudi bolje jeli, to su njihove ćelije izgledale mlađe. Čak i kada su ljudi jeli zdravu hranu, svaki gram dodatnog šećera koji su konzumirali bio je povezan sa povećanjem njihove epigenetske starosti.
„Ishrane koje smo ispitali su u skladu sa postojećim preporukama za prevenciju bolesti i unapređenje zdravlja, a posebno naglašavaju moć antioksidativnih i antiinflamatornih hranljivih materija“, rekla je doktorka Doroti Čiu.
Sa stanovišta medicine životnog stila, osnažuje se da se vidi kako poštovanje ovih preporuka može promovisati mlađe ćelijsko doba u odnosu na hronološko doba.
Studija je jedna od prvih koja je pokazala vezu između dodatnog šećera i epigenetskog starenja, i prva koja je ispitala ovu vezu u heterogenoj grupi žena u srednjim godinama.
Studija pomaže da produbimo naše razumevanje zašto je šećer toliko štetan za zdravlje.
Žene su u ovoj studiji izjavile da su konzumirale u proseku 61,5 grama dodatnog šećera dnevno, iako je raspon bio veliki: od 2,7 do 316 grama. Tabla mlečne čokolade ima oko 25 grama dodatnog šećera, dok limenka koka-kole ima oko 39 grama.
Pristup zasnovan na nutrijentima
Istraživači su analizirali podatke o hrani 342 žene prosečne starosti od 39 godina iz Severne Kalifornije. Zatim su uporedili svoju ishranu sa merama epigenetskog sata, koje su izvedene iz uzoraka pljuvačke.
Istraživači su ocenili ishranu žena kako bi videli kako se one upoređuju sa mediteranskom ishranom bogatom antiinflamatornom i antioksidantnom hranom, a zatim sa ishranom koja je povezana sa manjim rizikom od hroničnih bolesti.
Konačno, ocenili su ishranu žena u odnosu na meru koju su kreirali pod nazivom „Epigenetski indeks nutrijenata (ENI)“, koji se zasniva na hranljivim materijama (ne na hrani) koji su povezani sa antioksidativnim ili antiinflamatornim procesima i održavanjem i popravkom DNK. To je uključivalo vitamine A, C, B12 i E, folat, selen, magnezijum, dijetalna vlakna i izoflavone.
Pridržavanje bilo koje ishrane je značajno povezano sa nižim epigenetskim uzrastom, pri čemu je najjaču povezanost imala mediteranski tip ishrane.
Istraživači su zasebno ispitali unos šećera i otkrili da je konzumiranje hrane sa dodatkom šećera povezano sa ubrzanim biološkim starenjem, čak i uz inače zdravu ishranu.
S obzirom na to da su epigenetski obrasci reverzibilni, može biti da je eliminisanje 10 grama dodatnog šećera dnevno slično vraćanju biološkog sata za 2,4 meseca unazad, ako se održi tokom vremena.
Fokusiranje na hranu koja je bogata ključnim hranljivim sastojcima i malo dodatnog šećera može biti novi način da se ljudi motivišu kako bi postigli dugovečnost.