DVOSTRUKI SAUDADE
More dok se penuša vreme setnih promena,
Kada zavlada tmuša bez Kule van vremena,
Kad pohodi beznađe negde oko ponoći,
Uteha da se nađe u začaranoj noći.
Predelima nigdina duh okružen senkama,
Vrt prepun krhotina – dramolet sa ružama,
Alhemičar usamljen sred zabranjenog grada.
Opet biti zaljubljen – prizor negdanjeg sklada.
Celov pred ogledalom dok Aurora sniva,
Prolazi s karuselom duž doline iznova,
Tražeći odgovore izmaštanog planeta.
Cveta cvet ljubomore – za sjaj u travi seta,
Poslednje utočište sred nestvarnog proleća,
U okovima mašte sve na tebe podseća.