SEČENJE SENKI
Nije prošlo dugo dok se nisu uverili u njegove reči i nastavili posao po idealnim uslovima za to.
Sečenje senki je ozbiljan posao kome se u društvu ne pridaje nikakav značaj. Čak se ni sa podsmehom ne gleda na njega. Jednostavno se smatra oduvek prisutnom pojavom. A nije baš tako. On se odvija po unapred utvrđenom rasporedu stalno dežurnih sekača – Mareza, koji obavljaju takve poslove. Uvek.
Danas, međutim, ima određenih problema. Magla se spustila nisko, kao da se prosula po zemlji. Jedva da se može i proći kroz nju od nakupljene gustine a kamo li seći ili okrojiti koju senku. Tako vlažna, bez primetnih teškoća, zemlja ih je redom upijala u sebe. Sečivo bi se lepilo za vlažnu senku a ona bi, kao da se topi, skliznula niz njega i tiho nestala u zemlji… Problem se morao rešavati u hodu.
Neko od sekača se doseti, kao što to obično i biva, i dozvaše rešenje. To je bio radnik partnerskog preduzeća, dugogodišnji i profesionalni Rasturač magle. On se odazva pozivu krajnje odgovorno. Obukao je svoje odelo, poneo aktovku sa sobom i što je pre mogao pojavio se na licu mesta. Od guste magle nije se moglo videti kako je to uradio, međutim, magla ubrzo beše razvejana kao magijom.
Zadovoljstvo Mareza se, brzo kao što je i planulo, zaustavi na uzlaznoj putanji i poče dramatično da opada po skali euforičnog kad su videli da je zemlja još uvek vlažna i da se senke s mukom prevlače preko nje, zapadajući u sveži glib.
Sa osmehom morskog vuka, rasturač magle ih potapša po ramenu, umiri i reče da, dok popiju po jednu, sve će se samo urediti i moći će uobičajeno da nastave sa svojim poslom. Uz blago klimanje glave u znak pristanka ali i sumnjičavosti, Marezi poslušaše i uradiše kao što reče. Šta su drugo i mogli?
Sačekaće da svet izroni iz večernjeg polumraka…
Nije prošlo dugo dok se nisu uverili u njegove reči i nastavili posao po idealnim uslovima za to.