TRI DECENIJE LUKAŠENKA

Zlobnici bi rekli da nije nikakvo čudo što su Lukašenko i Putin tako dugo predsednici, kad uoči svakih predsedničkih izbora što pobiju što pohapse sve glavne lidere opozicije.

Ove, 2024. godine, beloruski predsednik slavi veliki jubilej – punih 30 godina predsednikovanja!

diktatora

Beloruski predsednik Aleksandar Grigorjevič Lukašenko (na beloruskom Aljaksandr Rigorovič Lukašenka) je veliki patriota – svaki put je predsedničku zakletvu izgovarao na beloruskom, što je bila krajnje retka prilika da se čuje beloruski jezik, jer u toj zemlji, kao i u Istočnoj Ukrajini, svi odavno govore moskvoruski. Istina, u vezi s tim njegovim imenom postoji jedan vrlo čudan detalj – nije jasno odakle mu patronimik Grigorjevič kada je njegov otac, sasvim zvanično, „nepoznat”, tj. oduvek ima samo majku (Jekaterinu Trofimovnu Lukašenko). Ali nije on u tome najčudniji – Putinov portparol Dmitrij Peskov zvanično od rođenja ima samo oca, tj. nigde ne postoji nijedan podatak o njegovoj majci!

Sva sreća te veliki Putin nema takvih problema. Njegovi roditelji su i poznati i 100% Rusi. Poznato je i da je imao dva brata koja su umrla pre njegovog rođenja, a od svojih ruskih roditelja su dobila imena Viktor i Albert – prava ruska imena! Ali to nije bitno. Sam Putin takođe slavi jubilej – 25 godina na vlasti, pošto ga je Jeljcin proglasio za svog naslednika 1999. i odmah zatim umro (vrlo uviđavan čovek).

E, sad, zlobnici bi rekli da nije nikakvo čudo što su Lukašenko i Putin tako dugo predsednici, kad uoči svakih predsedničkih izbora što pobiju što pohapse sve glavne lidere opozicije. I tu se sad moramo setiti jednog predsednika koji to nikad nije i nikad ne bi (?) učinio. Naravno, svima je jasno da je reč o srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću. Vučić je, kako glasi (urednički) naslov jednog od mojih tekstova, „jedan tako dobar čovek” da, dok god je on predsednik (još jedno 30 godina) svi srpski opozicionari mogu biti mirni i sigurni.

Kažete, neće Vučić predsednikovati još 30 godina? Samo čekajte da vidite! Pa svi znaju da Srbija voli Vučića, da Vučić voli Srbiju i da su Vučić i Srbija takoreći jedno, pa zašto onda ne bi bio raspisan referendum za produženje predsedničkog mandata Aleksandru Lu… Vučiću? Lukašenko i Putin su, inače, pobeđivali na predsedničkim izborima sa 80–90% osvojenih glasova glasača, a isti toliki procenat je uvek izlazio na izbore. Dobro, te podatke i te izbore ne priznaje ni njihova opozicija ni Evropa, ali šta je to važno? Kad naš Vučić dobije na referendumu pravo na dalje (ili na doživotno, kao Tito) predsednikovanje, biće to sa osvojenih preko 90% glasova, i priznaće ga čitav svet.

Tako da, što bi rekao veliki Njegoš, „Ne bojte se, dobra (bez Vučića) biti neće”!

Andrija Lavrek/Andrij Lavrik, pisac i prevodilac