VALUNZI I POSLEDICE
Talasi vrućine tokom noći su jedan od češćih simptoma kod žena tokom prelaska iz perioda aktivnih menstrualnih ciklusa u menopauzu.
Noćni talasi vrućine ometaju san bez obzira na to kada se javljaju tokom spavanja. Nova studija sugeriše da se više valunga javlja tokom druge polovine noći kada se obično javlja tzv. REM faza sna i kada takav poremećaj spavanja ujedno ima i veće šanse da pospeši rizik od nastanka srčanih oboljenja.
Talasi vrućine tokom noći su jedan od češćih simptoma žena oko prelaska u životno doba menopauze. Perimenopauza je period u životu žene pre poslednjeg menstrualnog ciklusa i kada nivo hormona opada, izazivajući početak neredovnih menstruacija i talasa vrućine, kao i druge simptome menopauze. Perimenopauza je takođe vreme kada se rizik od kardiovaskularnih bolesti značajno povećava zbog fluktuacije nivoa hormona.
Estrogen, na primer, koji opada tokom ovog perioda života, pomaže da krvni sudovi budu otvoreni i opušteni. Takođe, on kontroliše nivo holesterola i smanjuje rizik od nakupljanja plaka u arterijama. Smanjenje nivoa estrogena tokom perimenopauze i menopauze može učiniti unutrašnjost krvnih sudova ranjivim na nakupljanje plaka u arterijama, povećavajući rizik od moždanog i srčanog udara i koronarnih bolesti.
Poremećaji REM spavanja (koji je poznat kao najdublji san kada nam se snovi obično i javljaju) takođe mogu dovesti do povećanog rizika od razvoja srčanih bolesti. Dobro je dokumentovano da se većina REM sna javlja u drugoj polovini noći i da je naša termoregulacija smanjena tokom te faze sna.
Razumevanje kada se valunzi javljaju tokom spavanja može rasvetliti posledice za rizik od kardiovaskularnih bolesti. Zato su istraživači u ovoj novoj studiji koja je uključivala skoro 60 učesnica želeli da identifikuju da li postoje razlike u objektivno izmerenim talasima vrućine u prvoj i drugoj polovini noći kod žena u perimenopauzi. Učesnice su bile zdrave žene u perimenopauzi starosti od 43 do 54 godine koje nisu imale srčane bolesti i koje nisu uzimale hormonsku terapiju ili druge lekove koji utiču na valunge.
Ono što su otkrili je da se 41 odsto ukupnih valunga dogodilo tokom prve polovine noći, dok se 59 procenata dogodilo u drugoj polovini. Valovi su mereni elektronskim putem provodljivosti kože u predelu grudne kosti. Ovi rezultati podržavaju hipotezu istraživača da će se više valunga pojaviti u drugoj polovini noći sa većim vezama sa kardiovaskularnim oboljenjima.
„Ovo su preliminarni podaci i na malom uzorku“, kaže dr Sara Vitkovski, čija je laboratorija na koledžu Smit u Masačusetsu vodila studiju i dodala:
„Potrebno je više istraživanja da bi se procenila povezanost valunga sa poremećajima sna i kako oni mogu uticati na subklinički kardiovaskularni rizik oko prelaska u menopauzu“.
Ipak, rezultati ove male studije su zanimljivi, jer su talasi vrućine jedan od najčešćih simptoma menopauze. Dalja istraživanja o potencijalnoj povezanosti poremećaja sna i povećanog rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti biće važna za žensko zdravlje.