IZVEŠTAJ

Najstresnije zanimanje u Srbiji donekle se razlikuje od većeg dela Evrope, gde su organi reda u samom vrhu profesija pod svakodnevnom tenzijom.

Neki poslovi su stresniji od drugih, a neki sektori imaju više stresnih poslova nego drugi. Globalna nesigurnost i sve veći rezovi na poslu mogu otežati pronalaženje istog. Istovremeno, rastući troškovi života čine još važnijim da ljudi zadrže svoje trenutne poslove, čak i kada su ponekad previše stresni.

najstresnije u srbiji

Kompanija Claims.co.uk, sastavila je izveštaj u kojem ističe najstresnije poslove u Velikoj Britaniji. Za izveštaj su korišćeni podaci britanske vladine Agencije za zdravlje i bezbednost (HSE).

Podaci su obuhvatili informacije o samoprijavljenim stopama depresije, stresa i anksioznosti za koje su ispitanici smatrali da su primarno izazvane njihovim trenutnim ili nedavnim poslom.

Na osnovu tih podataka, ustanovljeno je da su policajci najviše pod stresom u Velikoj Britaniji, dok su socijalni radnici i stručnjaci za socijalno i stambeno zbrinjavanje takođe pod značajnim stresom. Jedan od 50 ljudi rekao je da njihov posao negativno utiče na njihovo mentalno zdravlje.

U drugim delovima Evrope, istraživanje koje je sprovela kompanija za obuku Lepaya u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, otkrilo je da su dve trećine evropskih zaposlenih pod stresom. Obrazovanje i zdravstvena zaštita su dva sektora odgovorna za najviše stresa kod zaposlenih. Policajci su i ovde pod velikim nivoom stresa.

Portparol kompanije Claims.co.uk je u studiji izjavio: „Nalazi ukazuju na poslove širom Velike Britanije koji negativno utiču na mentalno zdravlje zaposlenih. Policajci, socijalni radnici i stručnjaci za socijalno i stambeno zbrinjavanje posebno su povezani s višim nivoima stresa. Faktori kao što su dugi radni sati, velika odgovornost i rad s javnošću značajno doprinose negativnom uticaju na mentalno zdravlje zaposlenih“.

Podsticanje redovnih pauza, ponuda resursa za mentalno zdravlje i promocija otvorene komunikacije mogu pomoći zaposlenima da efikasnije upravljaju svojim mentalnim zdravljem. Fleksibilni radni aranžmani (gde je to moguće) i pristup programima za dobrobit takođe mogu značajno doprineti smanjenju problema s mentalnim zdravljem izazvanim poslom.

Nedostatak ravnoteže između posla i privatnog života

U mnogim slučajevima, veliki deo stresa na poslu dolazi iz činjenice da se granice između posla i privatnog života sve više zamagljuju, delimično zbog porasta rada na daljinu. U mnogim slučajevima, tip posla i industrija takođe otežavaju potpuno isključivanje, kao što je slučaj s hitnim službama.

Todd Davison, generalni direktor kompanije Purbeck Personal Guarantee Insurance, izjavio je u YouGov anketi: „Potpuno isključivanje nije izbor za neke ljude. To je posebno istinito kod malih preduzeća s kojima radimo – ako imate strast prema svom poslu, to neće prestati u 17h ili na početku odmora.“

Studija Lepaya je otkrila da se 56 odsto holandskih zaposlenih izjasnilo da je pod stresom, kao i 67 odsto zaposlenih u Belgiji. Oko 70 odsto zaposlenih u Velikoj Britaniji takođe je reklo da su pod stresom, kao i 71 odsto nemačkih zaposlenih.

U Nemačkoj su obrazovanje, automobilska industrija, zdravstvena zaštita, javne službe i finansije bili neki od najstresnijih sektora za rad, piše Euronews.

Zaposleni u Holandiji takođe su glasali za zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i javne službe kao neke od najstresnijih sektora, zajedno s ugostiteljstvom i poslovima u informacionim i komunikacionim tehnologijama.

U Velikoj Britaniji, pored policijskih poslova, poslova u socijalnom zbrinjavanju i stambenom sektoru, medicinske sestre su takođe smatrane jednim od najstresnijih zanimanja. Rad u obrazovanju takođe je spadao u ovaj sektor, pogađajući nastavnike u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju.

Poslovi u ljudskim resursima i nacionalnoj državnoj administraciji takođe su imali visoke nivoe stresa.

Najstresniji poslovi u Srbiji

U Srbiji, najstresnija zanimanja se često nalaze u sektorima gde su radnici pod velikim pritiskom zbog odgovornosti, radnih uslova ili učestalog kontakta s ljudima u kritičnim situacijama. Prema različitim istraživanjima i izveštajima, neka od najstresnijih zanimanja uključuju:

Zdravstveni radnici – Radnici u ovom sektoru, posebno lekari i medicinske sestre, izloženi su visokim nivoima stresa zbog velikog broja pacijenata, dugih radnih sati, teških slučajeva i emocionalnog tereta koji dolazi s brigom o bolesnim osobama. Posebno su opterećeni u vreme pandemije i tokom kritičnih perioda u zdravstvenom sistemu.

Policajci i vatrogasci – Ova zanimanja su takođe veoma stresna zbog konstantne opasnosti, dugih smena, i visokih očekivanja da reaguju u opasnim situacijama, kao i zbog nepredvidivosti posla.

IT sektor – Iako su mnogi poslovi u IT industriji dobro plaćeni, oni dolaze s velikim pritiskom zbog rokova, tehničkih problema i stalnih promena u tehnologijama, što često izaziva osećaj neprestane dostupnosti i rada pod pritiskom.

Prosveta – Profesori i učitelji se suočavaju s visokim nivoom stresa zbog rada s velikim brojem učenika, niskih plata, administrativnih obaveza i često loših radnih uslova. Ovaj sektor je identifikovan kao izuzetno stresan u većini evropskih zemalja, uključujući Srbiju.

Menadžment – Poslovi menadžera i vođa timova takođe nose visok nivo stresa zbog odgovornosti za rezultate preduzeća, pritiska da donose važne odluke i često dugih radnih sati.

U svim ovim sektorima, balans između poslovnog i privatnog života može biti teško održiv, što dodatno doprinosi stresu među zaposlenima u Srbiji​.

Izvor: BIZLife