BESEDA VLADIKE HERUVIMA
Iz svojstva sabornosti proističe koncept bogoljublja, bogoljublja koje rađa čovekoljublje, jer onaj ko odbija da voli Boga taj ne može voleti ni ljude oko sebe.
Sledi beseda Njegovog Preosveštenstva Episkopa osečkopoljskog i baranjskog g. Heruvima održana 19. oktobra 2024. godine na osvećenju obnovljenog hrama Svetog velikomučenika Dimitrija u Dalju.
Vaša Svetosti, naš najsvetiji arhipastiru, visokopreosvećena i preosvećena gospodo i braćo arhijereji, vaše ekselencije predstavnici hrišćanskih Crkava i zajednica u Republici Hrvatskoj, poštovana gospodo predstavnici političkog, javnog i prosvetnog života naše zajednice, časni oci, braćo i sestre,
Na samom početku, zablagodario bih Gospodu koji nas je u današnji sveti dan sve ovde sabrao da, vođeni Duhom Svetim, obavimo čin osvećenja obnovljenog Sabornog hrama u sedištu Eparhije osečkopoljske i baranjske, u Dalju. Blagodarim Vama, Vaša Svetosti, što ste bratoljubivo prihvatili poziv i svojim prisustvom uveličali današnju svečanost, kao i svima vama, draga braćo visokopreosvećeni i preosvećeni arhijereji.
Saborni hram Svetog velikomučenika Dimitrija jedan je od najvažnijih spomenika kulture našeg naroda ovoga kraja. Ovaj divni hram se svojom veličinom, a nadasve lepotom hrišćanske arhitekture koja dominira celim okolnim prostorom, izdvaja i neumorno svedoči o slavnoj istoriji naroda koji ga je gradio. Hram koji smo upravo osveštali srce je Eparhije osečkopoljske i baranjske, kroz njega se izgrađuje jedinstvo i sabornost ovdašnjeg naroda, a to je od naročitog značaja za život crkvene zajednice – lokalne Crkve.
Istorijat Sabornog hrama Svetog velikomučenika Dimitrija u Dalju jednako je buran, kao i sama istorija naroda ovog podneblja. Prvobitna crkva od drveta sagrađena je 1715. godine. Naredne godine je osvećena rukom mitropolita karlovačkog Vikentija Popovića Hadžilovića. Nova crkva od tvrdog materijala počinje se graditi 1756. godine. Sadašnja crkva je izgrađena 1799. godine, obnovljena je 38 godina kasnije, a osveštao ju je mitropolit Stefan Stanković na praznik Male Gospojine 1840. godine. Ikonostas crkve oslikan je 1824. godine, a rad je umetnika Pavla Đurkovića i Grigorija Jezdimirovića. Crkva je obnavljana dva puta: na samom početku dvadesetog veka i tridesetih godina prošlog veka. Tokom Prvog svetskog rata sa crkve su otuđena zvona, dok je u Drugom svetskom ratu pretrpela velika razaranja kada je i skroz zatvorena 12. jula, na Petrovdan, 1941. godine od strane državnih tela Nezavisne Države Hrvatske. Tada su sa crkve otuđena četiri zvona, ikonostas je srušen i delimično uništen, riznica opljačkana. Sa crkve je otuđen i crep, zvonik je miniran, a delovi zidova srušeni. Posle Drugog svetskog rata pristupa se obnovi hrama. Osvećenje obnovljenog hrama izvršeno je na Mitrovdan, 8. novembra 1949. godine. Crkva je obnavljana u više navrata i u kasnijem razdoblju i svečano je osveštana 14. maja 1989. godine u vreme kad je na tronu Svetog Save bio blažene uspomene Patrijarh srpski German. U hramu su sahranjeni: Mitropolit karlovački Vikentije Jovanović (1774-1780), Episkop gornjokarlovački Lukijan Nikolajević (1865-1872), Teodor i Georgije Milanković iz porodice naučnika Milutina Milankovića, kao i prvi Episkop obnovljene Eparhije osečkopoljske i baranjske Lukijan Vladulov (1991-2017).
Vidimo iz ovog skromnog i kratkog prikaza njegove istorije kako je hram Svetog velikomučenika Dimitrija u Dalju stradao mnogo, baš kao što je stradao i narod koji ga je podizao, obnavljao i u njemu se Bogu molio. No, snaga Crkve Hristove upravo je u tome stradanju, jer stradanje je put ka vaskrsenju i potvrda istinskog puta spasenja. Celokupna istorija Crkve to i dokazuje: veoma često Crkva je bila u nezahvalnoj poziciji pred progonima ili zabranama, ali nikada nije poklekla ni pred kakvim iskušenjem, već je, upravo suprotno, bivala sve jača i jača. Njena snaga je u veri u Hrista, Ovaploćenog i Vaskrslog, u postojanoj veri koja čuva to kormilo Crkve i usmerava ga ka Carstvu Božjem. Prizovimo ovde reči Svetog Pisma koje glase: Ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo Nebesko (Mt 5, 20).
Braćo i sestre, ukoliko je sav naš život postavljen na ovim temeljima, najpre na bogoljublju, a onda na čovekoljublju, tada će on teći harmonično i ispravno, biće nam blagougodan i postići ćemo dobre plodove u njemu. Ako bi pak naš život i bio težak i mukotrpan, jer nisu nam životne okolnosti često naklonjene, svakako bi, čak i sa svim teškoćama i iskušenjima, bio harmoničan za življenje, tako harmoničan da bismo se, uzdajući se u milost i pomoć Božju, uvek za njega opredelili. Iz takvog stradanja i iz svojstva sabornosti proističe koncept bogoljublja, bogoljublja koje rađa čovekoljublje, jer onaj ko odbija da voli Boga taj ne može voleti ni ljude oko sebe. Onaj koji sebe vezuje za Boga, smešta sebe u Boga, vezuje svoje biće za Boga svim umom i svim srcem svojim, taj čini da time i Boga smešta u sebe. A smestimo li Boga u sebe, mi postajemo beskrajni i svemoćni, jer smo u sebe smestili Beskrajnog i Svemoćnog. Čovekoljublje je, stoga, hrišćanska stvarnost. Čovekoljublje nije ideal nekakve ideologije, već zadata stvarnost kroz Hrista i u Hristu, a sve to potvrđuju i reči Svetog apostola Pavla: Nosite bremena jedni drugima i tako ispunite zakon Hristov (Gal. 6, 2). To bogato duhovno iskustvo u asketskom smislu, otvara nam prostor blagoslovenog života u Hristu i otkriva značaj jedinstva koje se isključivo ispunjava u Hristu, jer, kako kaže Sveti apostol Pavle u poslanici Efescima: Bog je milosrđe i zbog svoje velike ljubavi kojom nas je zavoleo, čak i kad smo bili mrtvi u gresima, oživeo nas je zajedno sa Hristom, (blagodaću ste spaseni) i podigao nas zajedno, i posadio nas zajedno na nebesima u Hristu Isusu: da bi u budućim vekovima pokazao neizmerno bogatstvo svoje blagodati u svojoj dobroti prema nama kroz Hrista Isusa, (Ef 2, 4 – 7). Tu istinu potvrđuje i prvovrhovni apostol Petar: I vi sami kao živo kamenje zidajte se u dom duhovni (1 Pt 2, 5), da bi se u svemu tome ispunila zapovest Božja da je Hristos – Krajeugaoni kamen za verne i Stena sablazni za neverne. Starac Sofronije Saharov je rekao: Hristov život je i moj život. Ta bogootkrivena istina na koju nas upućuje starac Sofronije trebalo bi da bude duboko ukorenjena u biće našeg naroda, jer samo takvom blagodaću ohristovljen narod može biti Božji narod.
Draga braćo i sestre, dozvolite mi da naposletku najiskrenije zahvalim svima koji su dali doprinos u obnovi ovog svetog hrama. Neizmerno smo blagodarni i zahvalni svima koji su učestvovali u obnovi i izgradnji našeg Sabornog hrama u Dalju. To su: naša matična država – Republika Srbija i njeno rukovodstvo; zatim, naše institucije u Republici Hrvatskoj, na prvom mestu Ministarstvo kulture i Srpsko narodno veće. Oni su svojom požrtvovanom ljubavlju dali mnogo da bismo mi danas imali ovo sveto mesto koje svojim postojanjem svedoči o bogatom duhovnom i kulturnom nasleđu našeg naroda. Ovaj Saborni hram vidim kao simvol jedinstva našeg naroda, temelj na kome bi trebalo izgrađivati prijateljski odnos naša dva naroda i most koji snagom Božje molitve povezuje Srbe i Hrvate. Rekao sam jednom i ponoviću to: duhovnost i kultura ne ugrožavaju nikoga, već nas spajaju i u svojoj različitosti nas bogate iskustvom i novim susretom sa sadašnjošću i budućnošću. U svemu ovome i jeste naročit značaj ovog Sabornog hrama, značaj koji su prepoznali i Vlada Republike Hrvatske i sve institucije Republike Srbije na pokrajinskom i državnom nivou, dajući svoj veliki doprinos za njegovu temeljnu obnovu. Obnovu ovog Sabornog hrama započeo je još blažene uspomene vladika Lukijan, a generalna obnova i povrat dela ikonostasa započeti su u periodu administracije i pod duhovnim staranjem Vladike bačkog Irineja, na čemu smo mu neizmerno blagodarni.
Vaša Svetosti, još jednom Vam zahvaljujem što ste posetili našu bogospasavanu Eparhiju osečkopoljsku i baranjsku, što ste posetili svoju vernu pastvu s ove strane Dunava i što ste načalstvovali danas svetom Liturgijom i činom osvećenja Sabornog hrama Svetog velikomučenika Dimitrija. Dobro došli u Dalj našeg Milutina Milankovića, dobro došli u varošicu dobrih ljudi velikog srca, dobro došli, Svetejši, svojoj kući – u letnju rezidenciju srpskih patrijaraha u Dalju!
Vaša Svetosti, blagoslovite sve nas imenom Gospoda našeg i Spasa Isusa Hrista i Svetog Save našeg kako bismo ostali deca Božja i dostojni svetosavci kroz sva pokolenja. Na mnoge i blage godine!