PREPOROD

Prošle godine Island je zabeležio brži ekonomski rast od većine evropskih zemalja, a stopa nezaposlenosti jedna je od najnižih u Evropi.

Island i njegova privreda nadmašili su većinu evropskih zemalja nakon uvođenja kraće radne sedmice u celoj zemlji bez smanjenja plate, pokazalo je najnovije istraživanje.

island

Između 2020. i 2022. godine, 51 odsto tamošnjih radnika prihvatilo je ponudu kraćih radnih sati, uključujući četvorodnevnu radnu sedmicu utvrdila su dva „think tanka“, ističući kako je verovatno da je taj procenat danas još i viši.

Prošle godine Island je zabeležio brži ekonomski rast od većine evropskih zemalja, a stopa nezaposlenosti jedna je od najnižih u Evropi, saopštili su Autonomy Institute iz Velike Britanije i Islandsko udruženje za održivost i demokratiju (Alda).

„To istraživanje pokazuje da je u pitanju istinski uspeh: kraće radno vreme postalo je široko prihvaćeno na Islandu, a ekonomija je snažna prema brojnim pokazateljima“, rekao je predstavnik Alde.

U dva velika eksperimenta sprovedena između 2015. i 2019. godine, zaposleni u javnom sektoru na Islandu radili su 35 do 36 sati nedeljeno bez smanjenja plate. Mnogi od njih su do tada radili 40 sati sedmično.

Blagostanje radnika „drastično“ poboljšano

Eksperimenti su obuhvatili 2.500 ljudi, više od jedan odsto radno aktivnog stanovništva Islanda, i bili su usmereni na održavanje ili povećanje produktivnosti uz poboljšanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života.

Utvrđeno je da je produktivnost u većini radnih okruženja ostala ista ili se povećala, dok se blagostanje radnika „drastično“ poboljšalo u nizu faktora, od percipiranog stresa i sagorevanja do zdravlja i ravnoteže između posla i privatnog života.

Nakon eksperimenata, islandski sindikati su pregovorima osigurali smanjenje radnih sati hiljadama svojih članova širom zemlje.

Prošle godine islandska ekonomija porasla je pet odsto, što je druga najviša stopa rasta među bogatim evropskim privredama, odmah nakon Malte, prema najnovijem Svetskom ekonomskom pregledu Međunarodnog monetarnog fonda. Istovremeno je znatno viša od prosečnog rasta Islanda od oko dva odsto u deceniji između 2006. i 2015. godine.

Izvor: Agencije