IZBORI I STANJE NACIJE

Kada Amerikanci 5. novembra budu birali svog budućeg predsednika, kandidat koji dobije najviše glasova možda neće biti i pobednik. Demokratija u SAD ima neke specifičnosti…

Dugo vremena SAD su smatrane uzornom demokratijom: druge nacije mogle su da se ugledaju na SAD kada su gradile sopstvene demokratije nakon sticanja nezavisnosti ili oslobađanja od autoritarnih režima.

demokratske sad

A u anketi iz 2023. godine koju je sprovela novinska agencija Asošiejted pres u saradnji sa Univerzitetom u Čikagu, samo 10 odsto učesnika je reklo da demokratija u SAD funkcioniše izuzetno ili veoma dobro.

Dakle, kakvo je stanje američke demokratije danas, uoči predsedničkih izbora 2024?

Američki Kongres ne uliva poverenje u demokratiju

„Mislim da je pošteno reći da Amerikanci trenutno nemaju puno poverenja u državne institucije“, kaže za DW Majkl Berkman, direktor Mekortni instituta za demokratiju i profesor političkih nauka na Univerzitetu Pensilvanija. „Gledaju na Kongres koji uopšte ne funkcioniše dobro i vide neke prilično velike probleme koje vlada zapravo nije rešila, poput nasilja oružjem i klimatskih promena.“

Svojom nesposobnošću da izabere lidera, republikanska većina u Predstavničkom domu je nedeljama paralizovala Kongres u oktobru 2023. Ali čak i bez ovakvih prekida donošenje zakona u oba doma Kongresa — Predstavničkom domu i Senatu — ide sporo zbog duboko ukorenjene podele između republikanaca i demokrata.

„Izuzetno je teško, ponekad i nemoguće, doneti zakon čak i kada velika većina javnosti podržava određenu meru“, kaže za DW Vanesa Vilijamson, iz američkog istraživačkog centra Brookings Institution. „U Vašingtonu postoji veoma ozbiljna disfunkcija.“

SAD skoro da nisu videle miran prenos vlasti

Oštra polarizacija, jaz između pristalica demokrata i republikanaca, znači da će najmanje polovina zemlje verovatno biti izuzetno nezadovoljna mnogim odlukama koje izabrana vlada donosi.

Nakon izbora 2020. mnogi republikanci (predvođeni Trampom) bili su toliko nezadovoljni izbornim rezultatima da su pokušali da ih ignorišu, lažno tvrdeći da su im izbori „ukradeni”. Toliko snažno da su na kraju, gomile onih koji su u to verovali, upali u Kapitol. Miran prenos vlasti je jedno od obeležja demokratije.

„Mislim da je ono što se dogodilo 6. januara i odbijanje jedne strane da prihvati rezultate izbora veoma štetno za demokratiju, jer je prihvatanje ishoda izbora suštinski važno za demokratsku politiku“, smatra Berkman.

Izborni kolegijum: Pobeda na izborima nije ključna

Stoga ne iznenađuje da je poverenje u demokratske institucije opalo u poslednjim godinama. Ali postoji još nešto što možda ne očekujete od zemlje poput SAD.

„Pored nedavnih oblika demokratske erozije, Sjedinjene Američke Države imaju mnogo antidemokratskih praksi koje traju veoma dugo“, kaže Vilijamson.

Glavna među njima je ta da pobednik predsedničkih izbora nije nužno onaj sa najviše osvojenih glasova.

Donald Tramp je pobedio na predsedničkim izborima 2016. iako je njegova protivkandidatkinja Hilari Klinton dobila otprilike 2,9 miliona glasova više od njega. Razlog za taj problem je izborni kolegijum. U SAD, svaka od 50 država ima određeni broj elektora, u zavisnosti od veličine populacije. Kandidat koji osvoji većinu glasova u jednoj državi dobija elektorske glasove te države. Zvuči komplikovano? Evo primera.

Kalifornija kao najmnogoljudnija država ima najviše elektora u elektorskom kolegijumu: 54. Kandidat koji dobije najviše glasova stanovnika Kalifornije, dobija svih 54 elektorskih glasova, čak i ako tesnom većinom pobedi. Manje države poput Vermonta ili Južne Dakote imaju samo tri elektorska glasa, ali sistem je isti.

Da bi pobedio na predsedničkim izborima, kandidat mora da pobedi u dovoljnom broju država kako bi osvojio bar 270 ielektorskih glasova. Tako neko ko pobedi u državama sa malim brojem stanovnika može da postane predsednik, iako je ukupno više Amerikanaca glasalo za drugog kandidata.

Senat — ‘duboko nedemokratska institucija’

Još jedan deo američkog političkog sistema koji ne odražava savršenu demokratiju je gornji dom Kongresa: Senat. Svaka američka država ima po dva senatora u ovom domu — bez obzira na broj stanovnika države.

To znači da u nekim državama jedan senator predstavlja nekoliko stotina hiljada ljudi, a u u drugoj par miliona. Kada Senat treba da donese odluku, glas svakog senatora ima potpuno istu težinu, iako predstavljaju veoma različit broj ljudi.

Berkman naziva Senat „duboko nedemokratskom institucijom“. A Vilijamson kaže da zbog načina na koji je Senat postavljen, „naši najnaseljeniji regioni su duboko nedovoljno zastupljeni u zakonodavnom procesu.”

Pozitivna strana: Veće učešće

SAD možda nisu uzor demokratije, ali Amerikanci nisu odustali od nje. Sve više ljudi izlazi da glasa.

Izlaznost na predsedničkim izborima 2020. bila je veća od 65 odsto, najveća u poslednjih 100 godina.