PREVENCIJA DEBLJANJA
Novo istraživanje pokazuje da mediteranska ishrana utiče povoljno na dete, posebno ako ono konzumira orašaste plodove i povrće.
U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu „Pediatric Research“, istraživači su ispitali kako praćenje mediteranske ishrane utiče na promene u standardizovanom indeksu telesne mase (zBMI) i na rizik dece da dobiju prekomernu težinu.
Njihovi nalazi pokazuju da mediteranska ishrana, tj. namirnice kao što su jogurt, sir, orasi i povrće, može zaštititi dete od velikog povećanja zBMI.
Pozadina
Stope gojaznosti u detinjstvu značajno su porasle širom sveta, postajući glavni problem javnog zdravlja. U Španiji, gojaznost i prekomerna težina kod dece ostali su iznad 30% u poslednjih 20 godina, a nedavni podaci pokazuju da skoro 41% dece između šest i devet godina ima prekomernu težinu, a 17% gojazno.
Gojaznost u detinjstvu može se nastaviti u adolescenciji i odraslom dobu. Procene pokazuju da 55% dece sa gojaznošću može ostati gojazno tokom adolescencije i da će 80% gojaznih adolescenata ostati gojazno u odraslom dobu.
Faktori ponašanja, životne sredine i genetski faktori doprinose gojaznosti. Istraživači su identifikovali nisko samopoštovanje, loš san, nezdravu ishranu i fizičku neaktivnost kao faktore rizika koji se mogu modifikovati da bi se to rešilo. Za decu, nedostatak fizičke aktivnosti i nezdrava hrana su primarni pokretači gojaznosti.
Mediteranska ishrana, koja je bogata vlaknima, antioksidansima, zdravim mastima i biljnim proteinima, uravnotežena je ishrana koja može da ima koristi za kontrolu težine kod dece i pokazala je u nekim studijama da snižava indeks telesne mase (BMI).
O studiji
Studija je obuhvatila 1.389 dece uzrasta od osam do deset godina iz četiri opštine u Španiji između 2012. i 2014. godine, uz praćenje nakon 15 meseci. Deca su učestvovala dobrovoljno i uz dozvolu roditelja.
Na početku studije, izmeren je njihov obim struka, visina i težina, a promene u BMI su korišćene za izračunavanje zBMI. BMI veći od jedne standardne devijacije kategorisan je kao gojazan, dok se BMI veći od dve standardne devijacije smatra gojaznim.
Nalazi
Na početku studije, 9,4% dece je pokazalo nisku privrženost mediteranskoj ishrani, dok je 49,5% imalo srednju pridržavanje, a 41,2% visoko pridržavanje.
Tokom praćenja, pridržavanje dijete se smanjilo, kao i zBMI. Međutim, fizička aktivnost, vreme pred ekranom i BMI pokazali su porast. Tokom studije prijavljeno je 66 novih slučajeva prekomerne težine, uključujući 64 slučaja prekomerne težine i dva slučaja gojaznosti.
Istraživači su otkrili da je određena hrana u okviru mediteranske ishrane koja se jede u određenim količinama povezana sa manjom verovatnoćom visokog zBMI povećanja, uključujući konzumiranje orašastih plodova dva ili tri puta nedeljno i sira ili jogurta i kuvanog ili svežeg povrća dnevno.
Deca koja su pokazala visoku ili srednju privrženost ovoj ishrani na početku studije imala su manju verovatnoću da dožive veliko povećanje zBMI, ali ovi rezultati nisu bili statistički značajni nakon prilagođavanja.
Zaključak
Prethodne studije, uključujući one koje su uključivale severnoameričku i evropsku decu, pronašle su povezanost između pridržavanja mediteranske ishrane i nižeg BMI, ali istraživanja koja su uključivala španske adolescente pokazala su neuverljive rezultate. Iako su određene namirnice bile povezane sa manjom verovatnoćom visokog zBMI povećanja, ukupan efekat je bio skroman.
Dok prednosti studije uključuju njenu veliku veličinu uzorka, istraživači su primetili neka ograničenja. Oslanjanje na podatke o ishrani koje su sami prijavili uvodi potencijalne pristrasnosti zbog grešaka u pamćenju ili društvenoj poželjnosti.
Upitnik je takođe uključivao opšte opise namirnica i nije sadržao neke važne komponente mediteranske ishrane. Studija takođe nije uzela u obzir unos energije i socioekonomske faktore osim obrazovanja majke.