NE DAM
Ne dam da padne u zaborav
Moje prekrasno srpsko selo
I njegovo jesenje prelo –
Mnogo je ono pretrpelo.
Ne dаm srpski opanak,
Ni predivni proplanak,
Ni šajkaču srpsku diku,
Ni šljivu ranku na vidiku.
Ne dаm ni za šta na svetu
Srpsku livadu i pčelu u letu,
Ni bujne srpske vinograde –
To nam od predaka ostade
Ne dаm da se zatre jezik srpski,
Odvajkada on je bio epski,
Ne dаm srpsko ćirilično slovo
Ni za šta svetsko, ni novo.
Ne dаm da mi tuđin zemlju gazi;
Kad pođeš na Srbiju, dobro pazi,
Zemlja je ova mojih pradedova –
Braniću je poput jastrebova.
Mi samo branimo ognjišta naša!
Što ih ne sprži nijedan turski paša,
Ne dаm da se srpsko ime briše –
Dosta je bilo, ovo je previše.