Razvojne metode i tehnike u funkciji unapređivanja komunikacijskih kapaciteta

KOMUNICIRANJE U DRUŠTVENIM INTERAKCIJAMA

Pred čitaocima je kratko upoznavanje sa najnovijim naučnim radom prof. dr Miroslava Kuke, pod nazivom “Istraživanja razvojnih modela i tehnika u funkciji unapređenja komunikacijskih kapaciteta”, koji je nastao u saradnji sa njegovim nekadašnjim studentom Ivanom Ilićem.

Komunikacija kao osnovni oblik socijalne interakcije bazira se na prenošenju iskustvenih sadržaja putem znakova, bilo da su to simboli, signali ili njihove kombinacije. Pored brojnih činilaca koji doprinose intenziviranju i efikasnijoj komunikaciji nije mali broj ni onih negativnih, koji umanjuju efekat neusiljene, opuštene komunikacije.

Svoja višedecenijska istraživanja na području komunikologije prof. dr Miroslav Kuka je objavio u više publikovanih knjiga (udžbenika) i naučnih radova, gde je poslednji istraživački projekat pod nazivom: “Istraživanja razvojnih modela i tehnika u funkciji unapređenja komunikacijskih kapaciteta”, radio zajedno sa svojim nekadašnjim studentom Ilić Ivanom. Rezultate tih istraživanja uz najviše recenzentske ocene, objavio je “Naučni časopis za umetnost, humanističke i društvene nauke” sa sedištem u Indiji.

Ivan Ilić i prof. dr Miroslav Kuka

https://sprinpub.com/sjahss/article/view/sjahss.v3i10.418

Navedeni naučni časopis izdaje “Sprin Publisher”, renomirani međunarodni izdavač koji se bavi planetarnim događajima po različitim temama, a sve u cilju podizanja opšte društvene svesti za dobrobit globalne zajednice.

Neposredno pošto je “Američki naučni časopis za ljudsku psihologiju” iz Vilmigtona, publikovao naučni rad dr Miroslava Kuke pod naslovom: „Nasledni emocionalnim kapaciteti – redefinisanje emocionalnih kategorizacija i manifestacija“ (ovaj rad su preneli i e-mediji u Srbiji), izdavačka kuća “Sprin Publisher” kontaktira dr Miroslava Kuku izražavajući želju za uspostavljanjem profesionalne saradnje.

Takođe, prateći naučni rad dr Miroslava Kuke, “Akademsko naučno društvo iz Indije”, sa sedištem u saveznoj državi Assam, imenuje dr Miroslava Kuku 2022. godine za svog “eminentnog člana”, a sve u cilju motivisanja naučne zajednice Indije i šire, za dalji društveni doprinos.

https://kuka-grosmeister.com/27-vid/

https://kuka-grosmeister.com/books/ → (SAS Society)

Svojim naučnim radom o “komunikacijskim kapacitetima i razvojnim tehnikama unapređenja komunikacije”, autori otvaraju aktuelne rasprave o elementima, aspektima, vrstama, oblicima, funkcijama, modelima i tehnikama komunikacije u društvenim interakcijama. Na osnovu rezultata sprovedenih istraživanja data su neka od tumačenja kako prevazići stanja kada znamo “šta treba da kažemo” ali ne znamo “kako to da saopštimo”. 

Autori ističu da komunikacija zavisi od znakovnih sistema različitih vrsta, tj. kodova. Njima upravljaju pravila definisana u zakonima ili usvojenim formama tumačenja. Kada se jednom usvoje, svi članovi društva koriste iste znakove u odnosu na iste pojave, praveći kombinaciju prema određenim pravilima.

Zapravo, kodovima se reguliše artikulacija našeg socijalnog ponašanja, te ih možemo klasifikovati na više načina s obzirom na sadržaje iz kojih nastaju: 1. Kulturni kodovi, 2. Konvencionalni kodovi, 3. Arbitrirani kodovi, 4. Estetski kodovi, itd. su vezani sa kulturnim kontekstom, teško se mogu odrediti jer su osobeni, i postižu saglasnost među svojim korisnicima preko zajedničkog kulturnog iskustva.

Za razliku od reprezentativnih kodova koji su sastavljeni od znakova i koji su nezavisni kako od sebe tako i od nosioca komunikacije (npr. štampani ili elektronski tekst), autori navode da u neverbalnu komunikaciju spadaju i tzv. prezentativni kodovi koji se ne mogu odvojiti od sebe i koji su u bliskoj vezi sa komunikatorima. Postoji širok dijapazon prezentativnih kodova vezanih za komunikatora, ali se mogu svesti na par grupa: 1. kinetička komunikacija, (pokreti tela, glave, izrazi lica i gestikulacije), 2. proksemička komunikacija, (korišćenje prostora, izučavanje distance između komunikatora i teritorijalnost), 3. paralingvistička komunikacija, (intonacija, ton glasa, tempo, vokalna buka i pauza) i 4. haptička komunikacija (moć dodira).

Brojne vrste komunikacija se razlikuju zavisno od kriterijuma klasifikovanja, a one zavise od broja učesnika u komunikaciji, od vidova i oblika kanala tj. sredstava prenosa poruke, vrsta poruka i mnogih drugih faktora. U tom smislu autori ističu da se obzirom na broj učesnika u komunikaciji ista diferencira na: 1. intrapersonalnu, 2. interpersonalnu i masovnu komunikaciju, 3. verbalnu i neverbalnu komunikaciju, 4. personalnu i apersonalnu, 5. jednosmernu i dvosmernu komunikaciju itd. Najčešće nazivi klasifikovanih vrsta pokazuju kriterijum po kome se vršilo klasifikovanje.

Savremene društvene promene se manifestuju u svim sferama života, a kao uzroci za posledicu imaju pojedinačna i društvena adaptiranja na te promene. Najkarakteristični vid adaptiranja čoveka na promene su ljutnja, radost, tuga, strah, gađenje, iznenađenje, ambivalencija (osnovne emocije) koje se manifestuju tj. izražavaju preko različitih vidova i oblika komunikacije. 

Miroslav Kuka, Ivan Ilić

Svoja prva istraživanja u ovoj oblasti dr Miroslav Kuka je sproveo 2001 – 2002 godine, i objavio u visokotiražnoj knjizi „Voli i dozvoli da te voli”.

https://kuka-grosmeister.com/voli-i-dozvoli-pdf/

Naredno istraživanje tj. ispitivanja komunikacijske socijalne interakcije, dr Miroslav Kuka i mr Ksenija Jovanović su sproveli 2008 – 2009 godine, i objavili u knjizi / udžbeniku „Komunikacija i menadžment”.

https://kuka-grosmeister.com/komunikacija-pdf/

Poslednje istraživanje tj. ispitivanja komunikacijske socijalne interakcije, dr Miroslav Kuka i Ivan Ilić su sproveli 2023 – 2024 godine sa studentima na završnim godinama studija (akademske i strukovne studije). 

Neposredna i komparativna ispitivanja, posmatranja i zapažanja, ukazuju da postoji trend progresivnih komunikacijskih poteškoća, tj. sve težeg prevazilaženja stanja kada znamo “šta treba da kažemo” ali ne znamo “kako to da saopštimo”.

Miroslav Kuka, Ivan Ilić

Ispitujući potencijalna unapređenja komunikacijskih kapaciteta kod čoveka, autori su sistematizovali metode tj. tehnike koje su ispitanici samoinicijativno najčeće koristili (navodili u anketama i intervjuima) u cilju povećanja efikasnosti svojih komunikacijskih kapaciteta. Te metode tj. tehnike autori su svrstali u devet grupa, koje su najčešće korišćene kao vežbe: 

1. Oživljavanje reči: ispitanici su često koristili vežbu “igranja sa rečima”. Izabali bi neku reč i potrudili se da joj nađu što više metafora koje bi izgovarali naglas, na primer: ljubav → radost, sreća, smisao života itd. 
2. Postanite pesnik: ispitanici su često koristili vežbu “izbor omiljenog pisca (najčešće pesnika) koga su voleli čitati”, sa pokušajima da naglas iznose tj. otkrivaju na šta je pesnik aludirao dok je pisao određene stihove. 
3. Oživite sliku kroz reči: ispitanici su često koristili vežbu “posmatranja slike” omiljenog slikara i naglas iznosili spisak asocijacija koje su im prolazile kroz glavu dok su slike posmatrali. Takođe, jedan broj ispitanika se prepuštao mašti izmišljajući priču za svaku sliku, što bi izgovarao naglas. 
4. Sledite reči: pošto ljudi više misle uz pomoć reči nego slika na određene stvari, ispitanici su često koristili vežbu gde bi nasumice izabrali neku reč, a zatim naglas izgovarali niz reči koje im padnu na pamet praveći lanac logičkih asocijacija, npr. more → plavo, tirkizno, čisto, hladno, toplo, sa / bez talasa…. Takođe, naglas bi nabrajali što više vrsta životinja npr. ptica, potom drveća, načina prevoza, jela od jaja. itd. 
5. Oblikujte muziku u slike: ispitanici su često koristili vežbu slušanja muzike koju ranije nisu čuli, a onda su se trudili da zamisle na šta se muzika odnosi i to naglas iznosili. Takođe, jedan broj ispitanika je slušajući novu melodiju pokušavao da je poveže sa već slušanom, i ta prepoznavanja bi iznosio naglas. 
6. Proveravanje pamćenja: ispitanici su često koristili vežbu koja se izvodi u paru, a zasniva na posmatranju neke slike u vremenu od 20 sekundi i mogućnosti da se kasnije prisete svih detalja koje su zapamtili (pitanje ↔ odgovor). Na primer, posmatrate 20 sekundi sliku “Točak istorije” (Kuka M. 2004), a potom sliku predate vašem paru koji gledajući sliku postavlja pitanja i proverava vaš odgovor, npr. da li se na slici nalazi Napoleon, ako se odgovori tačno DA, sledećim pitanjem se traži da se odredi gde se nalazi na slici u odnosu na centriran točak. Osoba koja se priseća slike, opise treba da iznosi sa što više detalja npr. slika Tesle se nalazi iznad slike Napoleona u gornjem levom uglu u odnosu na točak. Tesla je zamišljen, ima belu košulju ispod sivog sakoa itd.

Točak istorije (Kuka M. 2004.)

https://kuka-grosmeister.com/digital-art/

7. Izmislite priču: ispitanici su često koristili vežbu “posmatranja grupe ljudi na javnom mestu”. Trudili bi se da zapamte njihove izraze lica, držanja tela, način hodanja ili određene mimike, gestikulacije, a potom bi dopustili svojoj mašti da izmisle priču o ljudima koje su videli. Tu priču bi iznosili naglas.
8. Čemu sve služe stvari: Jedna cigla može da posluži u razne svrhe a ne samo za zidanje kuće. Ispitanici su često koristili vežbu u kojoj su primarnu svrhu nekog predmeta prikazivali u njegovoj drugoj upotrebnoj vrednost i naglas iznosili i obrazlagali upotrebnu svrhu. Na ovaj način pojedinac razvija svoju mentalnu aktivnost kroz komunikaciju (monološku) i daje joj više originalnosti.
9. Menjanje kraja: Kao što se na jedno pitanje može dati više odgovora tako i svaka knjiga ili film mogu da imaju različite završetke. Ispitanici su često koristili vežbu u kojoj su počeli da čitaju neki roman ili da gledaju neki film, stali bi u jednom trenutku sa čitanjem ili gledanjem i pokušali sami naglas da dopišu kraj s tim što su sve likove i sva zbivanja držali u pameti i razrađivali u kraju. Varijaciju ove vežbe ispitanici su često modifikovali tako što su sebe zamišljali kao junaka ili junakinju neke knjige ili filma i naglas iznosili šta bi radili da su na njihovom mestu. 

Takođe, autori ističu da ispitivanja komunikacijskih kapaciteta kod studenata upućuje na zaključak da je bogaćenje i unapređenje njihove verbalne komunikacije, sa ciljem uspešnog reprodukovanja predavanja ili polaganja ispita, sve više usmereno na model tzv. “verbalnog podražavanja” profesora. Naime, studenti usled čestog ponavljanja od strane profesora, uočavaju određene fraze, uzrečice, u celosti formirane rečenice, pa ih namenski, sa predumišljajem, “ubacuju” u svoj vokabular, ostvarujući u razgovoru sa profesorom tzv. “komunikacijsku srodnost”.

Na ovaj način se sagovornici indirektno približavaju jedan drugom, čine razumljivijim i bližim. Model “komunikacijskog podražavanja” svoju analogiju u muško – ženskim odnosima mogao bi pronaći u činjenici da parovi tokom upoznavanja saznaju šta ona druga strana voli, želi… te u komunikaciji počinju izražavati pozitivne stavove ka tim saznanjima. Ovaj fenomen dr Miroslav Kuka je opisao u svom naučnom radu „Psiho – fizički, neurološki i sociološki dualizmi polova u funkciji nekompatibilnih muško – ženskih zajednica“, koji je uz najviše recenzentske ocene objavio “Američki časopis za primenjenu nauku i tehnologiji“ sa sedištem u Njujorku.

https://theusajournals.com/index.php/ajast/article/view/1238

Navedeno istraživanje dr Miroslava Kuke preneo je naš portal.

Takođe, autori ističu da ljudi različitih kulturnih nasleđa misle na različite načine. Izražavanje tog mišljenja ne artikulišu samo jezikom već brojnim neverbalnim načinima: gestikulacijama, izrazima lica, gestovima, poimanjem prostora i vremena itd. Neverbalna komunikacija često može zameniti verbalnu (klimanje glave umesto reči „da“), zatim može pojačati utisak verbalne poruke (osmeh pri izražavanju veselja) itd. Međutim, neverbalna komunikacija može biti i ometajući faktor pri verbalnoj komunikaciji (tikovi, preterano gestikuliranje, pomeranje u prostoru za vreme izlaganja). Sprovedena istraživanja su pokazala da ljudi imaju više poverenja u akcije nago u reči: 52% utisaka ostavlja izraz lica, 43% neverbalni aspekti govora i 5% sam govor. 

Budući da se velikim delom nalazi u sferi nesvesnog ljudskog ponašanja i da obuhvata širok dijapazon izraza, neverbalna komunikacija omogućava saznanja ne samo o učesnicima u procesu komunikacije, već pre svega o vrsti odnosa u kome se oni nalaze. 

Miroslav Kuka, Ivan Ilić

Neverbalna komunikacija se sastoji od mnoštva znakova tj. kodova, od kojih svaki ima svoje značenje a mi ih ili koristimo ili prepoznajemo kod drugih u svakodnevnoj komunikaciji. Neverbalna komunikacija ima nekoliko funkcija: 1. reguliše mehanizam socijalne interakcije, 2. dopunjuje, potvrđuje ili osporava verbalnu poruku i 3. može biti zamena za verbalnu poruku ili neposredni izraz emocionalnog stanja, zaključuju autori.