Stari gavran kisne na vrhu bora

Stari gavran kisne na vrhu bora. Šume javori
i lišće njihovo polako pada u modru reku,
u trščaku srna pije na izvoru, lug šumori,
crn paun se sklonio u žbunje pod stoletnu smreku.

Suton polako kaplje i sunce pretvara se u sjenu,
vetar doziva nekog, lugom se prolama njegova jeka,
poslednji maslačci jedan za drugim venu,
pod žalosnom vrbom crn tetreb nekoga svoga čeka…

Jelen motri na drum, čvrst splet vrbinog granja
i mladih breza noćas je njegova jedina sjenica,
lija s lisičetom žuri skladom između oranja,
majci Moravi hita u naručje Lepenica.

Sa Crnog Vrha tamni oblaci su doleteli
uzbunio je sve ptice crvenonogi sprudnik,
vivci i liske su sa mladima u ševar poleteli,
potamnio je kao ljutit zmaj daleki Rudnik.

U gnezdu svom boru visokom kraguji su ućutali,
sklonilo se golubije jato pod krošnju stare kleke,
ždralovi sa severa olujom zatečeni na vodu su pali,
mirno su kisle čaplje na obali ove nemirne reke.