POMOĆ, A NE SAMO LOŠ UTICAJ

Ljudima u kasnijoj životnoj dobi, upotreba interneta i društvenih mreža nudi dragocenu priliku i alternativu za pristup informacijama u vezi sa zdravljem.

Verovatno ste dosad mnogo puta čuli da provođenje vremena na internetu, u carstvu društvenih mreža, nije tako dobro za vaše mentalno zdravlje.

društvenih mreža

Međutim, nova studija bi to mogla da preokrene – ona ukazuje na to da bi vreme na društvenim mrežama moglo da pomogne odraslima starijim od 50 godina da smanje simptome depresije za oko devet odsto.

Istraživanje, koje je analiziralo više od 87.500 odraslih, takođe ukazuje na to da može povećati opšte zadovoljstvo životom. Korisnici interneta su takođe, u proseku, ocenili svoje zdravlje sa 15 odsto boljim od svojih kolega koji ne koriste internet.

„Ljudima u kasnijoj životnoj dobi, koji se često suočavaju sa ograničenjima mobilnosti i aktivnosti, upotreba interneta nudi dragocenu priliku i alternativu za pristup informacijama u vezi sa zdravljem, i predstavlja važan kanal za društvene veze i onlajn zabavu“, napisali su koautori u studiji.

Oni dodaju da „prevazilaženjem društvenih i prostornih barijera, korišćenje interneta može olakšati veze sa porodicom i prijateljima i proširiti društvene mreže među sredovečnim i starijim odraslim osobama“.

Studija, objavljena u časopisu Nature, analizirala je internet navike pojedinaca iz 23 zemlje, koji su izveštavali o učestalosti i prirodi njihove upotrebe. Zatim su istraživači razmotrili kako ove navike utiču na simptome depresije i zadovoljstvo životom učesnika.

Sweden bitter - originalni Šveden biter

Odrasli iz SAD, Velike Britanije i Kine doživeli su najpozitivnije uticaje. Prednosti su takođe bile jake za korisnike starije od 65 godina, koji nisu bili u braku i inače su imali niži nivo društvenih kontakata.

Učesnici nisu morali često da koriste internet da bi dobili pogodnosti. U šest grupa na koje su se istraživači fokusirali, neki korisnici su koristili internet manje od jednom nedeljno. Međutim, u zemljama poput Kine, SAD i Velike Britanije, odrasli koji su češće koristili internet imali su bolje mentalno zdravlje.

„Ove prednosti su bile konzistentne u različitim zemljama, naglašavajući potencijal interneta kao alata za globalno poboljšanje mentalnog zdravlja“, rekao je dr Kingpeng Cang, koautor studije za BBC Science Focus.

Iako podaci studije nisu otkrili informacije o potencijalnim negativnim efektima interneta na mentalno zdravlje, neki stručnjaci tvrde da je to mač sa dve oštrice.

„Ne bi trebalo da posmatramo svu upotrebu interneta kao homogeni uticaj. Volim da vidim internet kao alat koji, ako se koristi na odgovarajući način i umereno, može da pomogne u povezivanju ljudi sa drugima, ali ne može da zameni značajnu interakciju uživo koja je toliko važna za smanjenje usamljenosti“, kaže profesorka Andrea Vigfild, direktorka iz Centra za studije usamljenosti, koja nije bila uključena u istraživanje.

Izvor: N1