TRAMP ILI HARIS
Rezultati izbora u SAD, koji će se znati vrlo brzo posle okončanja glasanja, pokazaće u kom smeru će se najmoćnija zemlja sveta kretati u naredne četiri godine.
Za sada možemo samo da nagađamo ko će zauzeti Belu kuću, ali već sutra bi nam mogli biti poznati rezultati izbora za predsednika ili predsednicu SAD.
Međutim, šta to zapravo znači za nas?
Na ovo pitanje odgovor su pokušali da daju članovi public affairs tima agencije Grayling iz Srednje i Istočne Evrope (SIE), uz pomoć Grayling tima iz Vašingtona. Oni su detaljno analizirali političke, ekonomske i kulturne implikacije koje rezultati ovih izbora mogu imati na deset država regiona Srednjeistočne Evrope, među kojima je i Srbija.
Bavili su se analizom trenutnog stanja, ali i dosadašnjih stavova dvoje američkih predsedničkih kandidata, imajući u vidu činjenicu da Sjedinjene Američke Države ostvaruju veliki uticaj na celi svet, pa i na region Srednje i Istočne Evrope, u kojem imaju aktivno vojno prisustvo, i sa kojim ostvaruju trgovinsku, ali i mnoge druge vidove ekonomske saradnje.
Da li Trampova pobeda donosi nestabilnost?
Pozivajući se na iskustva iz prethodnog predsedničkog mandata Donalda Trampa, izveštaj ocenjuje da je teško predvideti sve njegove potencijalne buduće poteze u različitim oblastima. Činjenica je da bi Trampova prethodna retorika u vezi sa NATO alijansom i apel da evropske države više finansijski doprinesu sopstvenoj odbrani mogla da poveća nesigurnost u državama kao što su Poljska, Rumunija ili baltičke zemlje, koje se u ovom trenutku snažno oslanjaju na američku podršku u strahu od potencijalnih agresorskih aktivnosti od strane Rusije.
Eventualna Trampova pobeda bi mogla dovesti do slabljenja podrške Ukrajini, kao i do pogoršanja odnosa između SAD i pomenutih istočnoevropskih država koje Rusiju najviše doživljavaju kao potencijalnu pretnju. Takođe, očekuje se da bi Trampova pobeda dala dodatni vetar u leđa političkim partijama u regionu čiji programi se zasnivaju na povećanom nacionalizmu, evroskepticizmu i manjoj toleranciji prema migrantima, kao što su Orbanov kabinet u Mađarskoj ili opozicione partije Akcija nezadovoljnih građana (ANO) u Češkoj i Pravo i pravda u Poljskoj.
Kada je reč o ekonomskom uticaju, u izveštaju se navodi da bi Trampova pobeda donela neizvesnost zemljama Srednje i Istočne Evrope čije se ekonomije snažno oslanjaju na evropsko-američke trgovinske odnose, s obzirom na prethodni protekcionistički stav ovog kandidata. Takođe, smatra se da bi potencijalno pad investicija iz SAD, posebno u oblasti energetike i obnovljivih izvora energije, zemlje regiona moglo dovesti u situaciju da teže smanjuju svoju zavisnost od energenata iz Rusije, ili da postanu više zavisne od evropskih, ali na primer, i kineskih investicija. Sa druge strane, države kao što je Srbija očekuju unapređenje bilateralnih ekonomskih odnosa sa SAD u slučaju Trampove pobede, što je takođe bazirano na iskustvima iz njegovog prethodnog mandata.
Sve ovo bi moglo da dovede do popuštanja američke meke moći u Srednjeistočnoj Evropi i dodatno da otvori put za rast uticaja zemalja sa istoka u oblastima medija, obrazovanja i kulture. Drugim rečima, da rezultira udaljavanjem regiona od prozapadnih vrednosti.
Administracija Kamale Haris više bi podsećala na Bajdenovu
Počev od podrške NATO alijansi, mogućnosti povećanja američkih trupa u regionu, preko čvrstog stava u vezi sa sankcijama Rusiji i podršci Ukrajini, pa sve do jačanja ekonomskih odnosa kroz multilateralni okvir, očekuje se da će politika Kamale Haris, ukoliko ona postane nova predsednica, barem u regionu, biti sličnija onoj koju je sprovodila trenutna Bajdenova administracija.
Inicijativa tri mora, platforma namenjena razvoju infrastrukture u SIE regionu, takođe bi mogla da bude dodatno podržana od strane potencijalne administracije Haris, posebno u oblastima čiste energije i digitalne povezanosti. U slučaju njene pobede, očekuje se i snažan fokus na klimatske promene, tako da bi potencijalne američke investicije u obnovljive tehnologije mogle ubrzati i energetsku tranziciju zemalja Srednje i Istočne Evrope.
Dodatno, uzimajući u obzir njene dosadašnje stavove, očekuje se da bi intenzivniji fokus na prava LGBTQ+ zajednice i rodnu ravnopravnost, ali i pitanja demokratije i građanskih sloboda, mogao da dovede do usložnjavanja odnosa između SAD i država koje su više privržene tradicionalnim vrednostima, kao što su, na primer, Mađarska, Slovačka, Poljska, ali i Srbija.
Ukupno gledano, izveštaj ističe da bi, u slučaju Trampove pobede, države regiona bile suočene sa većom neizvesnošću i potencijalno manjom podrškom u transatlantskim odnosima, dok se, sa druge strane, očekuje da bi pobeda demokratske kandidatkinje Kamale Haris usmerila SAD ka čvršćem povezivanju sa ciljevima Evropske unije u regionu, podstičući saradnju i rad na zajedničkim vrednostima s obe strane Atlantika.
Izvor: Buka/Bankar
Leave A Comment