IMPULSIVNO TROŠENJE
Doom spending može da izgleda kao vraćanje osećaja kontrole nad vlastitim životom i finansijama, dopuštajući da se poseduje barem nešto od željenih stvari.
Doom spending je pojam koji se još od pandemije širi kao tema društvenim mrežama, a označava potrošačko ponašanje koje karakteriše impulsivno trošenje novca kao način suočavanja sa nervozom zbog ekonomske nesigurnosti ili osećaja “nadolazeće propasti”.
Takvo ponašanje često se povezuje s kupovinom luksuznih predmeta kako bi se postigao privremeni osećaj kontrole u neizvesnim okolnostima.
Impulsivno trošenje kao da sutra ne postoji, što bi bio njegov prevod, naročito pogađa milenijalce i Generaciju Z koji kupovinom pokušavaju suzbiti svoju nelagodu i pritisak koji osećaju zbog globalne bezbednosne i ekonomske situacije, uključujući i stres i strahove.
Jona Bejn, osnivačica Young (ish) money i autorka knjige Own It! za Vog pojašnjava kako je kupovina oduvek bila jednostavan način smirivanja bez napora, podsetivši kako je u srcu potrošačke ekonomije da uveri da će nova kupovina podići raspoloženje čoveka i rešiti njegove probleme.
“Kada nešto kupujemo, naš mozak otpušta hormone zadovoljstva poput dopamina i endorfina”, kaže ona.
“Mladi su oduvijek bili osetljivi na prekomerno trošenje jer su se borili s pritiskom vršnjaka i stvaranjem identiteta, ali sada su ranjiviji u odnosu na komercijalne sile nego ikad zbog teške ekonomske situacije u kojoj se nalaze”.
Kaže da je neretko gledala mlade ljude kako se zadužuju što je ostavljalo posledice na njihovu kreditnu istoriju, psihičko raspoloženje i mogućnost da žive punim plućima.
Terapija šopingom
Ova takozvana maloprodajna terapija ne koristi se od juče za postizanje trenutnog zadovoljstva, ali ona postaje problematična naročito za onaj sloj ljudi koji se za ovu svrhu zadužuju i nemaju ni minimalna ušteđena sredstva.
Osećaj da u sadašnjim prilikama nikada neće uštedeti dovoljno novca da kupe kuću, impulsivne potrošače vodi ka trošenju novca na luksuzne stvari i putovanja kako bi stekli osećaj nezaboravnog iskustva. Većina kupaca na kraju ne oseti dugoročno olakšanje svojih briga u vezi sa sopstvenim finansijama ili opštom ekonomskom situacijom.
Tanki novčanici i skup ukus
TikTokerka Marija Melčor (@firstgenliving), piše The Independent, u svom videu kaže: “Kada me stariji ljudi pitaju kako mladi ljudi sebi mogu priuštiti lepe stvari, kažem im da je to zato što ne možemo priuštiti ništa drugo. Vlasništvo nad kućom ili osnivanje porodice toliko je nedostižno da koristimo taj avans ili dečji novac na sve što možemo priuštiti, a što će nam doneti privid osećaja odraslog uzrasta koji nam je obećan”.
Na neki način, doom spending, piše Euronews, može izgledati kao vraćanje osećaja kontrole nad vlastitim životom i finansijama, dopuštajući da se poseduje barem nešto od željenih stvari, te podseća da je prema Credit Karmi, 16 posto ispitanika generacije Z zabrinuto za sigurnost svog radnog mesta, dok je 23 odsto njih zabrinuto zbog nedaekvatno plaćenih poslova, 21 posto zbog pada plata, a ukupno 71 odsto pripadnika generacije Z i milenijalaca je zabrinuto za svoje finansije.
The Economist mlade ljude opisuje: “Oni imaju tanke novčanike i skup ukus. Cene praktičnost i društvenu savest. Žele da kupovina bude besprekorna i lična. Žude za autentičnošću dok su neprestano uronjeni u digitalni svet.”
Izvor: Poslovni dnevnik