ANALIZA OSETLJIVOSTI
U nedavnoj studiji istraživači su ispitivali da li konzumiranje i koje tačno vrste hleba povećavaju rizik od karcinoma.
Hleb je među namirnicama koje se najviše konzumiraju širom sveta. On je bogat hranljivim materijama, ali neke vrste hleba mogu biti i izvor štetnih jedinjenja koja nastaju tokom obrade, kao što su policiklični aromatični ugljovodonici, akrilamid i heterociklični amini. Poznato je da visoka izloženost akrilamidu izaziva rak kod životinja.
Kao takvog, Međunarodna agencija za istraživanje raka je 1994. godine navela akrilamid kao „verovatno kancerogen za ljude“. Međutim, naknadne epidemiološke studije nisu bile ubedljive u proceni povezanosti između akrilamida i rizika od raka. Dalje, mnogi hlebovi imaju umeren ili visok glikemijski indeks (GI). Dok su meta-analize pokazale neke veze između visokog GI u ishrani i rizika od raka, ove procene rizika su generalno niske i nedosledne.
O studiji
U ovoj studiji istraživači su ispitivali da li je unos hleba povezan sa rizikom od karcinoma. Oni su pretraživali baze podataka MEDLINE i PubMed za relevantne prospektivne kohortne studije.
Za procenu kvaliteta studija korišćena je skala Njukasl-Otava. Urađena je meta-analiza korišćenjem studija koje su upoređivale najveću potrošnju hleba sa najmanjom potrošnjom hleba.
Analize osetljivosti vršene su uklanjanjem jedne po jedne studije i ponovnim izračunavanjem povezanosti da bi se procenila robusnost rezultata i uticaj jedne studije na heterogenost i odnos rizika. Urađene su i analize podgrupa prema vrsti hleba.
Nalazi
Pretraživanjem baze podataka identifikovano je 2.029 zapisa. Dvadeset i jedna studija je bila iz Evrope, dve iz SAD i jedna iz Japana. Ukupno, ove studije su uključile više od 1,88 miliona odraslih, od kojih su 63,2% bile žene.
Vrste hleba su varirale u različitim studijama. Hleb je klasifikovan kao tamni, integralni, nebeli, raženi od celog zrna, integralni, sa niskim ili visokim sadržajem vlakana, integralni, hrskavi, beli ili drugi. Najviše podataka bilo je za kolorektalni karcinom (devet studija), rak dojke (šest) i rak prostate (četiri). Nijedna studija nije prijavila povećanje smrtnosti od raka povezanog sa konzumiranjem hleba.
Među muškarcima u jednoj kohorti, najveći kvartil unosa nebelog hleba imao je 21% nižu smrtnost od raka od onih u najnižem kvartilu. Prijavljeno je 48 ishoda za kolorektalni karcinom. Povećanje unosa raženog, nebelog ili hleba od celog zrna do jedne kriške dnevno bilo je povezano sa smanjenjem incidence raka debelog creva za 4% do čak 12 odsto. Suprotno tome, unos belog hleba je bio doslednije povezan sa povećanim rizicima, posebno za rak rektuma i debelog creva.
Nasuprot tome, najveći kvartil unosa hleba nije bio povezan sa rizikom od kolorektalnog raka u japanskoj kohorti. Osim toga, najveći unos belog hleba tertil je povezan sa 35% povećanom incidencom raka rektuma i 22% većom incidencom raka debelog creva. Za rak dojke, pet studija je prijavilo 19 ishoda – 16 je bilo statistički beznačajno, dok su specifični nalazi bili zavisni od kohorte.
U jednoj kohorti, najveći unos hleba bogatog vlaknima bio je povezan sa 25% smanjenjem incidencije raka dojke u odnosu na nedostatak hleba. Suprotno tome, u drugoj kohorti, dnevna potrošnja raženog hleba bila je povezana sa 80% povećanom incidencom raka dojke u odnosu na manji od dnevnog unosa, međutim, unos hleba od celog zrna pšenice nije bio povezan sa rakom dojke u ovoj kohorti.
Unos hleba nije bio povezan sa rakom endometrijuma, želuca, pluća ili jajnika. Dalje, od četiri studije koje su ispitivale ukupnu smrtnost od raka, samo dve su prijavile odnos rizika. Meta-analiza ove dve studije nije pokazala povezanost sa konzumiranjem hleba od celog zrna. Dodatne analize su potvrdile ove nalaze, pokazujući 10% smanjenje ukupne smrtnosti od raka uz konzumaciju nebelog ili integralnog hleba.
Osam studija je prijavilo 14 odnosa rizika za karcinome specifične za lokalizaciju (karcinom jednjaka, dojke, kolorektuma i prostate).
Grupa sa najvećom potrošnjom hleba nije bila povezana sa smrtnošću ili incidencijom od raka. Međutim, ograničavanje analiza na studije koje su ispitivale tamni hleb sa visokim sadržajem vlakana ili hleb od celog zrna otkrile su smanjenje incidencije raka za 14%. Nasuprot tome, ograničavanje analiza na studije sa niskim sadržajem vlakana ili belog hleba dovelo je do 21% povećane incidencije raka ili mortaliteta uz najveću potrošnju. U analizama osetljivosti, uklanjanje bilo koje pojedinačne studije nije uticalo na rezultate.
Dodatna zapažanja i ograničenja
Prema studiji, hleb od celog zrna često ima veći sadržaj akrilamida od belog hleba. Bez obzira na to, antioksidansi, vlakna i bioaktivni sastojci hleba od celog zrna verovatno prevazilaze sve moguće opasnosti od ove materije. Štaviše, na rezultate mogu uticati regionalne prehrambene navike, kao što je veća potrošnja belog hleba na određenim mestima.
Istraživači su bili svesni nekoliko ograničenja koji bi mogli da ugroze robusnost nekih nalaza, kao što su kohorte koje se preklapaju i moguća pristrasnost objavljivanja. Bez obzira na ove nedostatke, zaključcima se daje legitimitet konzistentnim rezultatima u nekoliko skupova podataka.
Zaključak
Nalazi pokazuju da konzumacija hleba nije povezana sa većom incidencom raka ili smrtnošću.
Skoro 90% ishoda je pokazalo ili nikakvu povezanost ili smanjenu incidencu/smrtnost sa većim unosom hleba. Štaviše, meta-analiza karcinoma specifičnih za lokaciju pokazala je da unos hleba nije povezan sa rizikom od raka prostate, dojke ili kolorektalnog raka. Značajno je da je visok unos hleba od celog zrna bio povezan sa smanjenim kolorektalnim rakom i ukupnim rizikom od smrtnosti od raka.
Leave A Comment