O VELIKOM I MALOM

Neki kažu kako uzimaš knjigu sa buvljaka, ko zna koliko je ruku prošla. Iz Biblioteke su isto prošle kroz mnoge ruke, pa šta?

Odlazak na buvljak mi je prešao u naviku. Verujem, kao i mnogim ženama. U početku me je pritiskalo svašta od viđenog. Žao mi je bilo i sveta koji prodaje i nas koji kupujemo.

o velikom

Nikada nisam umela da se cenjkam, i da prevrćem po izloženim stvarima. Gledam tako u prolazu, pa šta mi za oko zapne. Obično krenem da potražim jedno a kupim drugo, često i što mi ne treba. Kažu to je uobičajeno. Sve što na sebi nosim je sa buvljaka. A tek koliko imam svojih stvari iz mladosti, čaša, servisa, stolnjaka, mogla bih kafanu da otvorim. Ne treba nikome. Prošla moda svemu što imam, pa i meni.

Kad je sunčan dan i piri vetrić, baš imam lep osećaj širine. Zaboravim na sve. A sretnem mnoge prijatelje i poznanike, koje retko imam prilike da sretnem na drugim mestima. Juče dečko moli majku da mu kupi pehar, poveliki. Majka mu objašnjava da to treba da se zasluži, ali dete hoće baš taj što se na suncu presijava.

Zagledam naslove mnogih knjiga, podsećam se šta sam sve pročitala. Ni sama ne verujem. I uglavnom kupim po neku. A čuvam svoje lektire još iz osnovne škole, kad je to bilo?! Ne treba ni to nikome. Sve se promenilo. Nove knjige u modi. Pogled mi pade na knjigu poezije Dučića. Imam kod kuće, ali ovakih korica nemam. A nova. Neki kažu kako uzimaš knjigu sa buvljaka, ko zna koliko je ruku prošla. Iz Biblioteke su isto prošle kroz mnoge ruke, pa šta?

– Koliko košta? – pitam.

– Male pedeset dinara, velike sto – reče čovek. Pružih mu novčanicu cene dnevnog lista, uz komentar, važno je šta u njima piše. Briga njega i tako je neko, sve to bacio u đubre.