ISTINA SA FRONTA

Dokumentarac „Nebo pamti, spomenici ostaju“ govori o junaštvu srpskih ratnika u Prvom svetskom ratu ispričanom kroz priču o jednom borcu.

Nebo pamti, spomenici ostaju! Ovo je naziv dokumentarnog filma posvećenog Milojku Kostiću, srpskom borcu u Prvom svetskom ratu, vodniku druge čete 12. pešadijskog puka „Car Lazar“.

nebo pamti

Na vojničkom groblju u Sen-Mandrijeu, na 12 kilometara od Tulona, u Francuskoj, leže posmrtni ostaci naših heroja iz Velikog rata. Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, u ovom gradiću na Azurnoj obali, godinama se održava vojna ceremonija. Uz zvuke Marseljeze i Bože pravde pobednički barjaci vijore se na brdu iznad Sen-Mandrijea.

Milojko Kostić, od oca Najdana, rođen je 1871. u ataru Ribarske reke kod Kruševca. U Veliki rat otišao je kao trećepozivac. I sa njim dvojica sinova. Dve kćeri ostale su kod kuće. Boško, sin Milojka Kostića ostao je zauvek u vrletima Albanije, jedva da se brijao, bio je u cvetu mladosti. Skrhan bolom, otac Milojko nastavio je dalje. Vrhunac muka, patnji i žrtava koje su podneli naši vojnici na ovom istorijkom maršu, tokom dvomesečne odiseje, bilo je stradanje 40 hiljada mobilisanih regruta i dečaka povučenih pred neprijateljskom najezdom. Do Drača i Valone došlo ih je samo sedam hiljada.

Porodica iz rodnog Kaonika o Milojku ništa nije znala. Protekle su 104 godine od njegovog nestanka i najzad su otkrili gde počiva! Prošao je albansku golgotu, lečen je u Francuskoj, u vojnom stacionaru u Tulonu. Preminuo je godinu dana po završetku rata.

Mermerne ploče naših i francuskih vojnika svedoče o solidarnosti i prijateljstvu dva naroda u vihoru Velikog rata. Sve dok postoji svest o hrabrim podvizima naših predaka, dok je god sećanja i prenošenja priča o njima, ovi velikani neće biti zaboravljeni. Nebo pamti – spomenici ostaju!

Posle projekcije filma koja je svečano održana u Etnografskom muzeju u Beogradu, održan i je razgovor na temu „Luj Franše d’Epere – sa Srbima, od Golgote do pobede“, tokom koga su Frederik Gelton, francuski vojni istoričar, pukovnik u penziji i Stanislav Sretenović, srpski istoričar, naučni savetnik pri Institutu za savremenu istoriju Srbije, govorili o d’Epereovoj ličnosti, njegovoj vojnoj karijeri, uzajamnom divljenju i poštovanju između njega i Srba u Velikom ratu i posle njega.

Ovaj francuski maršal, podsećanja radi, počasni je srpski vojvoda, a bio je vrhovni komandant savezničkih armija na Solunskom frontu, koji je uvek isticao hrabrost srpske vojske i njene zasluge u konačnoj pobedi u Velikom ratu.