BESEDA VLADIKE ŠUMADIJSKOG

Reč Božja ne samo što daje život nego je i reč Božja izvor života – zato se i kaže u Jevanđelju: U njemu beše život i život beše svetlost ljudima.

Na praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila i svih nebeskih sila bestelesnih, 21. novembra 2024. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit šumadijski g. Jovan je služio svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Aranđelovcu.

reč božja

Posle čitanja svetog Jevanđelja, mitropolit Jovan je svečarima čestitao slavu i besedio o svetim anđelima Božjim na sledeći način:

„Pomaže vam Bog, braćo i sestre. Srećan današnji praznik Sabora Svetog aArhangela Mihaila. Srećna slava vama koji slavite ovaj praznik, koga mi u narodu zovemo Aranđelovdan, kao svoju krsnu slavu. Neka vas anđeli Božji čuvaju, neka vas oni rukovode i vode i upućuju na svako dobro delo da činite u svom životu. Braćo i sestre, znao je Bog da smo mi slabi, da je naša ljudska priroda slaba, ogrehovljena, da će se lako poviditi za ovim i za onim, zato nam je i dao, braćo i sestre, anđela još na krštenju da nas anđeo Božji čuva, da nas anđeo Božji braćo i sestre, zakriljuje, svojim krilima, jer vidite kako se uvek anđeli slikaju sa krilima da ne bi skrenuli sa puta Božjeg. Anđeli su vesnici Božji, oni sprovode Božju volju, oni javljaju ljudima najznačajnije vesti kao što je arhangel Gavrilo javio Bogorodici da će roditi Spasitelja sveta. Anđeli su, braćo i sestre, naša nebeska braća, anđeli su bestelesna bića. Dakle, braćo i sestre, ako čuvamo svog anđela čuvara koga smo, kao što rekoh, dobili na krštenju, čuvaće nas i naš anđeo čuvar samo pod jednim uslovom, a to je uslov, a kaže Jevanđelje koje smo danas čuli, a koje je u stvari Gospod izgovorio svojim svetim apostolima i učenicima, a ono glasi: Ko vas sluša, mene sluša, kaže Gospod, Ko se vas odriče, mene se odriče. Braćo i sestre, trebalo bi da imamo na umu stalno, neprekidno ove reči Hristove. Neko će od nas reći: Pa ne daj Bože, ja se ne odričem Boga, da dobro je što tako mislimo. I mi sigurno rečima nećemo se tako odreći Boga, ali je pitanje da li se delima odričemo Boga, jer ako činimo bilo kakvo zlo drugome, sebi, mi u stvari se odričemo Boga. Zašto? Zato što je Bog dobar, braćo i sestre. A kad činimo dobro mi ispunjavamo volju Božju, mi ispunjavamo ono što naš anđeo govori, što nas uči kako treba da živimo u ovom zemaljskom životu da bi zadobili taj neprolazni život, odnosno Carstvo Nebesko.

I zaista braćo, ove reči koje je Gospod izgovorio apostolima: Ko vas sluša mene sluša, ovo nisu dragi moji obične reči. Ovo nisu reči običnog čoveka, ove reči su braćo i sestre samoga Boga, Gospoda našega Isusa Hrista i zato reč Božja oživljava, reč Božja jer sve biva po reči Božjoj. Ako otvorimo prvu stranicu Biblije, mi ćemo videti da kaže: I reče Bog da bude svetlost i bi svetlost. Ovo je braćo i sestre reč koja spasava, reč Božja koja je istina, jer samo onaj koji poznaje i živi upravo tom rečju Božjom, on braćo i sestre se oslobađa od čega? Od neistine. A neistina prlja čoveka. Istina ispunjava čoveka, dakle ona oslobađa čoveka od neistine i tako čovek saznaje šta je istina, a mi bar kršteni hrišćani treba da znamo da je jedna jedina istina, a to je Gospod naš Isus Hristos. On jedini je mogao da kaže, dragi moji za sebe, ja sam Put, Istina i Život. I ko je na tom putu Božjem, na putu Hristovom on je na putu dobra, a onaj koji nije na putu Božjem, na putu Hristovom, on je na putu onoga nečastivoga. Znači nije na putu anđela koji ga usmerava kojim putem da pođe, nego na putu onoga nečastivoga koji se trudi da nas upravo skrene sa puta istine i da nas navede na put neistine. Samo je istina, braćo i sestre, Božja večna. Ljudska istina je prevrtljiva da tako kažem. Sad govorimo istinu, sad se služimo neistinom, a Bog je istina, zato je Njegova reč večna, nepriolazna, reč preko koje mi kako bih rekao, braćo i sestre, olako prelazimo, pa je tako olako i izgovaramo, zaboravljajući opet tako reč Jevanđelja da će svaki čovek dati odgovor pred Bogom za svaku pravu reč, ne samo za lažnu, nego i za svaku praznu reč, odnosno lažnu reč koji izgovaramo. Mi smo gospodari naše reči sve dok je ne izgovorimo. Dok je ne izgovorimo mi možemo da je oblikujemo, možemo da razmislimo treba li da kažemo ili ne treba, ali kad je izgovorimo mi više nismo gospodari te reči, ona što bismo rekli ide u eho i ljudi svak na svoj način i prema svakoj svojoj moći i sposobnosti duhovnoj, on reč će našu da tumači ovako ili onako. Zato su naši stari preci upravo vodili računa šta govore, koje reči izgovaraju, jer su znali da je reč svetinja. U to vreme nije bilo onih priznanica, ugovora kad pozajmljujemo nekom nešto, kad uzimamo od nekoga, nego se sve zasnivalo na reč. Zato je taj dobri srpski narod govorio dajem ti reč, a kad kaže dajem ti reč on je spreman da pogine za tu reč, Ovo naravno govorim za reč istine. Reč je bila kažem svetinja, reč je bila jača od ne znam kakvih ugovora i priznanica i tako dalje i tako dalje. Dakle, braćo i sestre, reč Božja daje život. Ona ne samo što daje život nego je i reč Božja izvor života zato se i kaže u Jevanđelju: U njemu beše život i život beše svetlost ljudima, da reč Božja jeste svetlost dragi moji koja obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet. Onaj koji ima tu svest o reči Božjoj, on će se truditi da nikada ne izgovori lažnu reč, jer rečju hvalimo Boga, ali rečima braćo i sestre i kudimo i psujemo Boga. Data nam je reč da slavimo Boga i da slavimo čoveka, ali kad čovek zloupotrebi tu reč, onda on ne zna da se zaustavi, što bi rekao naš narod kada o drugome treba da govorim, pogotovo ono što ne treba da govori. To je kažem reč Hristova svetlost, a Hristovu svetlost braćo i sestre ne može sakriti nikakva tama, nikakva tama ne može sakriti. Reč je Božja kao sveća koja gori u sobi i dok ona gori u sobi, u sobi nema tame tu je svetlost, ali kada ugasimo reč Božju, mi gasimo Boga u sebi, braćo moja. Onda u nama nastaje tama, nastaje mrak, a čovek po mraku nikad nije siguran da neće pasti u provaliju. Zato treba da živimo u svetlosti reči Božje.

Tako je, braćo i sestre, i sa nama, rekoh dok slušamo svog anđela čuvara koji nas kao što rekoh, prati kroz čeo život, on nas savetuje kako da činimo dobro, a kako da se klonimo zla, jer anđeo je Božji, rekoh, vesnik Božji. Od Boga nema ništa što je ružno, što je loše, on je naš vesnik Božji. Međutim, čoveka ne prati samo njegov anđeo čuvar, ne prati ga taj dobri anđeo, na žalost čoveka prati još jedan duh i to onaj zli duh, onaj nečastivi duh, to je što bismo mi rekli, đavo, koji čoveku stalno došaptava: Nemoj da se služiš istinom, služi se lažju. Jer je đavo otac laži, tako se kaže u Jevanđelju, dragi moji. Dakle, taj nečastivi duh, braćo i sestre, ima drugi cilj od onog našeg dobro anđela. On ima drugu nameru, njegov je zadatak da svakoga čoveka ne navodi na dobro, nego da ga navodi na zlo, da nagovara da mu savetuje, da mu došaptava, da čini ono što ne valja. Mi ljudi, svaki od nas, nalazimo se celoga svog života između anđela čuvara našega, dobrog anđela i između ovog nečastivog. Koga ćemo poslušati? Koga ćemo slušati? Za kim ćemo ići? To isključivo do nas stoji. Do tebe i mene, brate i sestro. A slušaćemo onoga na šta smo se usmerili, ako smo usmerili svoj život na Hrista, onda znači da smo se usmerili da živimo istinom i da govorimo istinu i da tvorimo istinu. A onaj koji se usmerio da ne govori istinu nego da se služi lažju, on će ceo vek da se služi lažju, i takvom čoveku nikad ne može, i kad izgovori neku istinitu reč ne možeš mu verovati, jer se uglavnom u životu služi neistinom. Dakle, braćo i sestre, ponavljam od nas isključivo i samo od samih nas, zavisi kome ćemo biti poslušni, čije ćemo savete primati, a čije ćemo savete odbijati, zato je i Hristos rekao u Jevanđelju: Ko ima uši da čuje, nek čuje. I često govorim, čovek čuje ono što želi, čovek vidi ono što hoće da vidi. Ako hoće da čuje dobro, on će uvek naći da čuje dobro. Ako želi da čuje zlo, on će uvek naći da čuje zlo. Ako želimo da o drugom čoveku čujemo dobro, naći ćemo u njemu dobro, braćo i sestre, naći ćemo to zrno dobra. Ali ako nećemo da u njemu nađemo zrno dobra, naći ćemo ono zrno zla, jer kažem čovek u sebi poseduje i zlo i dobro. Čovek u sebi poseduje, braćo i sestre, i Boga i đavola i opet kažem on će slediti onoga koga zavoli, za koga se opredeli, dragi moji. Dakle, ove reči Hristove, braćo i sestre koje je on rekao: Ko ima uši da čuje neka čuje, ove Hristove reči za nas su savet ali i opomena dragi moji. Opomena, jer postoji dva načina slušanja, postoji slušanje bez učešća i interesovanja. Pogledajte, kada razgovaramo jedan sa drugima da li ga baš slušamo, da li nas interesuje to što taj drugi priča ili mene ne interesuje, pričaj ti, mene ne interesuje to. Dakle kažem, postoji slušanje bez učešća, bez interesovanja, slušanje koje prolazi samo kroz uši, onako kao što narod kaže: E njemu na jedno uvo ušlo na drugo izašlo, ali braćo i sestre to što uđe kroz uši samo, a ne uđe u srce, onda se ta reč Božja nije kosnula nas, nije se dotakla nas, braćo i sestre. Nije dovoljno dragi moji samo da otvorimo uši, nego nam je potrebno da otvorimo srce, da u njega smestimo Boga, da u njega smestimo svog anđela čuvara, ako ne smestimo Boga i anđela čuvara u svoje srce, onda ćemo nehotice smestiti onog nečastivog. I onda ćemo se hvatati, što bi rekao naš narod, za kosu, šta mi je – pa šta ti je? Umesto Boga i anđela čuvara, smestio si onog nečastivoga, koji te stalno nagovara – nemoj se služiti istinom, a Hristos je rekao poznajte istinu i istina će vas osloboditi. Jedino nas istina vodi, oslobađa i vodi na pravi put, a neistina, braćo i sestre, zavodi, što bi rekao naš narodi za Goleč planinu. Dakle, postoji i taj drugi način slušanja, a to je za koji je opet Gospod rekao, braćo i sestre, koji sluša reč Božju i izvršuje je i ispunjava je, e to je taj pravi hrišćanin, to je čovek Hristov, to je čovek Crkve, to je čovek Jevanđelja. Zato dragi moji, molimo se Bogu, molimo se našem anđelu čuvaru, molimo se svetim anđelima da nas oni upute kuda treba da idemo, da ne lutamo. A bez istine, braćo i sestre, lutamo, lutamo. Dakle, braćo i sestre, da zamolimo Boga i svete anđele ponovo govorimo, da nas upute na dobro. Neka vam je srećna slava. Neka vas anđeo Božji čuva. A potrebno nam je, braćo i sestre, da imamo anđela čuvara. Nalazimo se u teškim vremenima, posebno u izazovnim vremenima, da prosto čovek ne može da se osloni na neko svoje znanje ili sposobnosti da će doneti pravu odluku. Pravu odluku ne možemo da donesemo bez Boga, ali će nas anđeo Božji uputiti u svim nevoljama kako da se sačuvamo, da ostanemo kao narod Božji da ostanemo ljudi Božji kako je to govorio blažene uspomene patrijarh Pavle. Da, da budemo narod Božji. Biti narod Božji znači pripadati Bogu, pripadati crkvi, smestiti u sebe Boga, smestiti u sebe Jevanđelje, braćo i sestre.

Opet kažem, neka vam je srećna i Bogom blagoslovena slava. Slavite je u dobru, u zdravlju, u radosti, u veselju. Slavite je molitveno, braćo i sestre, molitveno i ovo je divan primer videći vas danas da ste ovde doneli svoje kolače, da i ti kolači budu prisutni na svetoj Liturgiji kao što ste i vi. Jer šta je u stvari slava? To je domaća Liturgija, jer mi i na ovoj Liturgiji božanskoj šta prinosimo? Pa prinosimo hleb i vino, kao što i vi mesite ove kolače i vino da sveštenik prelije taj kolač. I zato je slava mala Liturgija u kući, a gde je Liturgija, tu je Carstvo Nebesko, gde je Liturgija tu je Hristos. Neka Gospod Hristos i anđeli budu sa vama i nad domovima vašim, srećna slava i Bog vas blagoslovio!”

Posle svete Liturgije mitropolit Jovan je osveštao slavske darove u domu arhijerejskog namesnika orašačkog, protojereja-stavrofora Miće Ćirkovića i protinice Marice, čiji je bio uveženi i uvek dragi gost na slavskoj trpezi.

Visokopreosvećenom Mitropolitu Jovanu su sasluživali: protojereji-stavrofori Mićo Ćirković i Miladin Mihailović; protojereji Slobodan Raković i Aleksandar Milovanović; protonamesnik Nemanja Iskić; protođakon Ivan Gašić; kao i đakon Aleksandar Babić.

Izvor: www.eparhija-sumadijska.org.rs