TVORCU
Nek ustanu preci, nek ustanu mrtvi,
Nek njihove duše na kratko izađu
Da iz večnog mira našoj živoj žrtvi,
Bar na časak malo spokoja pronađu.
Vi, braćo i sestre, kako ćemo sad
Sa životom ovim da se ponesemo,
Kako da se opet rodi nova nada
Kako da se s mirom k Njemu uznesemo.
Prijatelji sneni večito voljeni,
Pokažite pute koji nebu vode,
Neka vaši prsti Bogom ogoljeni
Putokaz nam budu do večne slobode.
Zamolite Tvorca, a u naše ime,
Da bude milostiv i grehe oprosti,
Neka grane sunce, nek otople zime
I da naša lica osmehom pogosti.
Mi smo narod mali, bićemo zahvalni,
Vratićemo sebe na put pokajanja,
Biće to povratak časni triumfalni
Prepun nove snage i dugog trajanja.