JUBILEJ KRALJA VALCERA

Šta vam pada na pamet kada čujete Dunavski valcer? Kako je „Na lepom plavom Dunavu“ stekao gotovo mitski status u filmskom svetu?

U susret proslavi 200-og rođendana Johana Štrausa drugog, poznatog kao „kralja valcera“, turistička zajednica grada Beča WienTourismus pripremila je posebnu mini-dokumentarnu produkciju pod nazivom „Space Anthem“.

valcer

Taj jedinstveni projekat, razvijen u saradnji s Evropskom svemirskom agencijom (ESA), istražuje univerzalni značaj Štrausovog čuvenog valcera „Na lepom plavom Dunavu“ i njegovu povezanost sa svemirom. Ujedno je uvod u 2025. godinu posvećenu Štrausovom jubileju, s nizom događaja koji će dodatno obogatiti kulturnu ponudu grada.

Poznat po svojoj dugoj tradiciji balske sezone i novogodišnjem koncertu Bečkih filharmoničara, gde uz Štrausove kompozicije godišnje uživa oko 50 miliona gledalaca, u Beču će se naredne godine kroz temu „King of Waltz. Queen of Music.“ održati brojne manifestacije koje će na moderan način oživeti nasleđe Johana Štrausa II.

Dokumentarac „Space Anthem“ na neobičan način povezuje muziku, film i svemirske nauke. Prominentne ličnosti iz ovih oblasti poput Briana W. Cooka, asistenta režije Stanleyja Kubricka, Marin Alsop, glavne dirigentkinje Radijskog Simfonijskog orkestra austrijske radiotelevizije ORF, te astronautkinje Carmen Possnig, dele svoja razmišljanja o tome kako je Štrausov valcer postao „himna svemira“.

Na početku filma postavlja se pitanje „Šta vam pada na pamet kada čujete Dunavski valcer?“ Od kultne scene u Kjubrikovom remek-delu „2001: Odiseja u svemiru“ iz 1968., godine u kojoj svemirski brodovi lebde u ritmu valcera, „Na lepom plavom Dunavu“ stekao je gotovo mitski status u filmskom svetu.

Film Stenlija Kjubrika otvorio je vrata posve novoj interpretaciji Štrausovog valcera. U Kjubrikovoj viziji, u svemiru nema težine, nema granica; svemirski brodovi plešu u ritmu valcera, lebdeći kroz beskraj. Ta scena, koja se smatra prelomnim trenutkom u filmskoj istoriji, pretvorila je valcer u univerzalni simbol bestežinskog stanja, a taj efekat se od tada koristi ne samo u umetnosti nego i u stvarnim svemirskim misijama.

Tokom NASA misije 2001. godine, „Na lepom plavom Dunavu“ odjekivao je dok je Space Shuttle Discovery pristajao na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS), potvrđujući da Štrausov ritam zaista prati putovanje kroz zvezde.

Još jedan kulturološki fenomen iz 1977. godine je Voyager Golden Record, svemirska vremenska kapsula koja bi mogla preneti bogatstvo ljudske civilizacije potencijalnim vanzemaljskim oblicima života. Iako je na toj „zlatnoj ploči“ muzički ugravirano nekoliko genija poput Baha, Mocarta i Betovena, izostavljeno je Štrausovo remek delo „Na lepom plavom Dunavu“, što se smatra propuštenom prilikom. Norbert Ketner, direktor WienTourismusa, ističe da je to „propust koji ćemo u 2025. godini pokušati da nadoknadimo,“ jer je Štrausov valcer, kako kaže, zapravo pravi „zvuk svemira“, saopšteno je iz Kancelarije Grada Beča u Sarajevu.

Izvor: FENA