Lirski intermeco

Kroz stare uspomene neutešnim stazama,
katedrala sred Kelna opustelih ulica,
pogled ka tvom prozoru s kamenih stepenica,
nad žarkim ždrelom Etne oproštaj poetama.

Bajalice iz Ede pred drevnom zagonetkom,
razvigor dok ćarlija bruj ljubavnih napeva,
pesma k’o uspavanka Lorelaj kad zapeva,
zagrljaj kraljeve kći zaogrnute plaštom.

S glasom Okeanida zamamni zvuci harfe,
uz pucketanje školjki razbojište vetrova,
valom ovlažen pesak na ostrvu duhova,
kroz lavirint odaja spas iz naručja nimfe.

Poslušaj dve romanse među tuđim ljudima,
lepi podvodni zamak spram iščezlom predanju,
istkati dijademu uz zavičajnu čežnju,
gledajuć’ golubicu pred poslednjim vratima.