NAPREDNE CIVILIZACIJE
Ove godine se u arheološka otkrića, između ostalih, ubrojila neobična struktura u obliku slova L koja se nalazi ispod Keopsove piramide u Gizi.
Današnje društvo često s nevericom gleda na nova arheološka otkrića koja kontinuirano dokazuju kako su drevne civilizacije bile daleko naprednije nego što smo pretpostavljali.
Dok se ponosimo svojim tehnološkim dostignućima 21. veka, arheolozi širom sveta otkrivaju artefakte koji svedoče o izvanrednoj sofisticiranosti naših predaka.
Ova, gotovo završena, 2024. godina posebno je bogata takvim otkrićima koja nas teraju na razmišljanje i preispitivanje svojih predrasuda o „primitivnosti“ drevnih društava.
U srcu indonežanskog ostrva Sulavezi, tim istraživača sa australijskog Univerziteta Grifit naišao je na fascinantno otkriće koje menja našu percepciju o ranom razvoju ljudske umetnosti.
Nadovezujući se na priču o ljudskim sposobnostima, u turskom Katalhojuku u martu je pronađen artefakt koji svedoči o ranim kulinarskim znanjima naših predaka, a reč je o nekuvanom i fermentisanom komadu hleba starom 8.600 godina.
Dokaz je ovo o naprednom poznavanju poljoprivrede i prerade žitarica još 6.600 godina pre Hrista, odakle ovaj „otpadak hrane“ i datira, a posebno je značajan i otisak prsta sačuvan u hlebu, čija DNA analiza otvara nova poglavlja u razumevanju migracijskih obrazaca neolitskih zajednica.
Kraljevske grobnice, blaga i piramide uvek ostaju najzanimljivije misterije kojima se već vekovima divimo i to s čuđenjem, a granitni sarkofag Ramzesa II predstavlja vrhunac egipatske obrade kamena.
Hijeroglifi na sarkofagu otkrivaju postojanje nepoznate kraljice, dok tragovi neidentifikovanog metala na unutarašnjim stranama postavljaju pitanje o metalurškim sposobnostima drevnih Egipćana.
Bitno je napomenuti i kako je Ramzes II, koji je pripadao XIX dinastiji, jedan od najvećih egipatskih vladara, a njegova vladavina predstavlja sam vrhunac moći kraljevstva. Ratovao je s Libijcima, Nubijcima, Hetitima i osvojio je Palestinu, a osim toga, dao je da se sagrade hramovi u Abu Simbelu, Tebi, Lukosoru i Memfisu.
S potpuno druge strane zemaljske kugle, područje Chochkitam u Gvatemali već je gotovo ceo vek poznat istraživačima, ali službeno iskopavanje nije bile pokrenuto počeli su tek nedavno, pa su mnogi artefakti tokom godina i ukradeni.
Ipak, amo je pronađena kraljevska grobnica Maja, a maska od žada, takođe otkrivena u grobnici, svedoči o naprednoj trgovačkoj mreži koja je, u ovom slučaju, vrlo verovatno prelazila okeane.
Analize nepoznatih pigmenata sugerišu kontakte s azijskim civilizacijama, što potpuno menja naše razumevanje predkolumbovske pomorske trgovine.
U kontekstu građevinskih dostignuća, L-struktura veličine 10×15 metara otkrivena ispod Keopsove piramide u Gizi predstavlja vrhunac drevnog inženjerstva.
Preciznost obrade kamena i geometrijska pravilnost strukture, zajedno s prisutnošću nepoznatih metalnih legura, još jednom dovode u pitanje našu percepciju o graditeljskim sposobnostima drevnih Egipćana, a posebno je fascinantna činjenica da su piramide građene prema preciznim astronomskim merenjima – njihov položaj savršeno odgovara konstelaciji zvezda Orionovog pojasa – štaviše, ventilacijski kanali Velike piramide usmereni su prema specifičnim zvezdama, uključujući Sirius i zvezde iz sazvežđa Orion, što sugeriše duboko razumevanje astronomije.
Drevni Egipćani su takođe uskladili gradnju piramida s godišnjim ciklusima Sunca i Nila, demonstrirajući zavidno poznavanje astronomskih i prirodnih ciklusa pa nije ni čudo što mnogi i dalje smatraju da su u svemu prste imali i vanzemaljci.
Sofisticirano naučno znanje je, čini se, postojalo i u Engleskoj jer je upravo tamo otkriven rimski dodekaedar, predmet misteriozne funkcije sa 12 pravilnih peterokutnih ploča i probušenim rupama različitih razmera.
Ugravirani simboli na ovom geometrijskom telu ukazuju na moguću primenu u astronomskoj navigaciji, što bi značilo da su Rimljani posedovali daleko naprednije naučno razumevanje nego što smo dosad pretpostavljali.
Ova kontroverzna otkrića iz 2024. godine ne samo da su proširila naše znanje o drevnim civilizacijama, već su ozbiljno uzdrmala postojeće teorije o razvoju ljudske tehnologije i društva.
Pronalasci koji nadilaze našu trenutnu percepciju o sposobnostima drevnih civilizacija otvaraju uzbudljiva, ali i uznemirujuća pitanja o tome koliko zapravo znamo o našoj prošlosti.
Biće potrebno temeljno preispitivanje istorijskih narativa kako bismo u potpunosti razumeli implikacije ovih revolucionarnih otkrića.
Izvor: Vecernji.hr
Leave A Comment