STUDIJA SA OKSFORDA

Nalazi sugerišu da neprerađena biljna hrana, kao što su npr. soja, grašak ili pasulj, najpogodnije zamene za meso i mlečne proizvode.

Ljudima koji žele da odustanu od mesa i mlečnih proizvoda bolje bi bilo da pređu na mahunarke, kao što su pasulj i grašak, nego da se odluče za vegetarijanske hamburgere i biljna mleka, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Oksfordu.

pasulj

Stručnjaci su uzeli u obzir brojne faktore kada su proučavali 24 alternative hrani za meso i mleko, uključujući njihov uticaj na zdravlje i životnu sredinu, kao i cenu. Otkrili su da prirodna biljna hrana kao što su grašak, soja i pasulj ima najbolje rezultate u svim razmatranim segmentima.

Za poređenje, oni su povezali prerađenu hranu, kao što su vegetarijanski hamburgeri, zamene za meso kao što su tofu i tempeh, i biljno mleko, sa nižim klimatskim prednostima i većim troškovima u poređenju sa neprerađenom hranom, iako su, kako su istakli, ove namirnice i dalje bolje od onih životinjskog porekla.

Na dnu liste nalazilo se meso uzgojeno u laboratoriji, koje se još ne nudi niti prodaje za ljudsku ishranu u Britaniji.

Istraživači sa Oksforda i Univerzitetskog koledža u Londonu zaključili su da bi odluka da se konzumacija svih vrsta mesa ili mlečnih proizvoda u zemljama sa visokim prihodima zameni različitim alternativama mesu ili mleku sa istom količinom kalorija mogla smanjiti preranu smrt do 5 do 6 procenata.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences (PNAS).

„Ispitanici su imali najviše zdravstvenih koristi kada su konzumirali grašak umesto mesa (6,1 odsto), zatim tempeh, pasulj i soju (5,1 odsto do 5,7 odsto), vegetarijanske pljeskavice i tofu (4 do 4,3 odsto) i vegetarijanske kobasice i vegetarijanska slanina (3,5 do 3,6 odsto)“, rekli su.

„Među mlečnim alternativama, najveća zdravstvena korist zabeležena je kod sojinog mleka (5,2 odsto), a zatim kod bademovog mleka.

Većina promena, kada je reč o produženju životnog veka, bila je povezana sa povećanim unosom vlakana (44 odsto), što je veoma dobro za zdravlje, a ujedno i smanjenjem vrednosti lošeg holesterola, a uočeno je i povećanje količine zdravih masti i minerala kalijuma u ​​organizmu.

Britanski naučnici smatraju da kada bi pojedinac sve kalorije iz mesa ili mlečnih proizvoda zamenio alternativama, ljudi bi bili skloniji da konzumiraju namirnice sa manje masti i više vlakana jer bi se telo postepeno navikavalo na njih.

Kada je reč o klimatskim promenama, stručnjaci ističu da je sektor stočarstva odgovoran za većinu svih emisija gasova staklene bašte povezanih sa proizvodnjom hrane i oko 20 odsto ukupnih emisija gasova staklene bašte.

„Bez promena u ishrani da postanu više zasnovane na biljnom, uticaj sistema ishrane na životnu sredinu mogao bi da predstavlja ozbiljan problem u nastojanjima da se globalne temperature održe ispod 2 stepena Celzijusa pre industrijskog doba. Naši nalazi sugerišu da neprerađena biljna hrana kao što je npr. soja, grašak i pasulj su najpogodnije zamene za meso i mlečne proizvode u zemljama sa visokim dohotkom i pokazali su se dobrim u celosti“, zaključili su.

„U poređenju sa tim, prerađena biljna hrana poput vegetarijanskih hamburgera i biljnog mleka je više štetna za klimu i skuplja od neprerađene hrane, ali i dalje nudi značajne koristi za životnu sredinu, zdravlje i ishranu u poređenju sa hranom životinjskog porekla.

Tim britanskih naučnika zaključio je da bi izbor mahunarki u ishrani umesto mesa i mleka smanjio „neravnoteže u ishrani“ u zemljama sa visokim dohotkom kao što je Velika Britanija za polovinu, preranu smrt – posebno od bolesti povezanih sa ishranom – za desetinu, uticaj ishrane na životnu sredinu za više od polovine, a troškovi za više od trećine. Smanjenje proizvodnje i potrošnje mesa i mlečnih proizvoda u zemljama sa visokim dohotkom je ključno za ograničavanje klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i na kraju je važno za poboljšanje zdravlja ljudi.

„Istraživanje je pokazalo da nam na raspolaganju stoji niz namirnica i prehrambenih proizvoda koji bi nam na mnogo načina bili od koristi ako bismo u sadašnjoj ishrani zamenili meso i mlečne proizvode. Iznenađujuće drugo mesto iza pasulja i graška bio je tempeh, tradicionalni indonežanski hrana napravljena od fermentisanog zrna soje, koja zadržava mnoga nutritivna svojstva soje bez mnogo prerade ili aditiva. Ove informacije i relativno niska cena daju joj prednost u odnosu na više prerađene alternative kao što su veggie hamburgers“, prema rečima glavnog autora studije dr. Marko Springman sa Instituta za promene životne sredine u Oksfordu.

Britanski naučnici ističu da, uz tehnologiju koja se danas koristi, emisije koje proizvodi laboratorijski uzgojeno meso mogu biti jedna kao i oni koji se javljaju prilikom prerade i proizvodnje goveđih hamburgera, da su trošak i do 40.000 puta veći, a podjednako su loši po zdravlje.

Izvor: Hina