ANALIZA EKSPERATA
Stručnjaci upozoravaju da prekomerni rad može da poveća rizik od srčanih bolesti, bolova u donjem delu leđa i dijabetesa tipa 2.
Povećan stres, anksioznost, bol u donjem delu leđa, visok krvni pritisak… Ako ste dugo radili u kancelariji, verovatno ste dobro upoznati sa nekim od načina na koje prekomerni rad može da utiče na vaše zdravlje.
Godine 2021. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna organizacija rada (ILO) objavile su izveštaj koji se bavi zdravstvenim rizicima prekomernog rada. Izveštaj je otkrio da je dugo radno vreme, definisano kao više od 55 sati nedeljno, odgovorno za veliki porast smrtnih slučajeva od moždanog udara i bolesti srca.
Ima dovoljno podataka koji pokazuju da je prekomerni rad profesionalna bolest broj jedan u svetu, kaže istraživač Aleksis Deskata.
Kako istraživanja pokazuju, čak ni 40-časovna radna nedelja, koja je odavno standard za ravnotežu između posla i privatnog života, nije dobra za naše zdravlje.
Skrivene posledice koje izaziva prekomerni rad
Efekti prekomernog rada na zdravlje mogu biti direktni i indirektni. Stres povezan sa dugim radom može imati direktan uticaj na vaše zdravlje, održavajući vaše telo u stalnom stanju napetosti. Ovo zauzvrat dovodi do povišenog nivoa kortizola, koji utiče na nivo šećera u krvi i menja imuni sistem.
Vremenom, ako ovaj stres postane hroničan, može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, kao što su visok krvni pritisak, glavobolja, anksioznost, depresija, problemi sa varenjem, srčana oboljenja, srčani udar, moždani udar ili poremećaji spavanja.
Dugo radno vreme može imati i indirektan efekat, oduzimajući vreme koje osoba može da iskoristi za bavljenje zdravim aktivnostima.
Kada previše radite, nemate vremena da dobro spavate, dobro jedete, bavite se sportom, upozorava Deskata.
U izveštaju koji su objavili SZO i ILO, većina smrtnih slučajeva u vezi sa prekomernim radom dogodila se među radnicima starijim od 60 godina, koji su prijavili da su radili 55 sati ili više kada su bili mlađi.
Jaka glavobolja, trnci u stopalima, tupi bolovi u leđima… Ovo su vrste bola koje ne treba zanemariti
Za one koji, na primer, završavaju stresan projekat — efekti na zdravlje su manji i mogu se ublažiti ako prestanu da rade preterano.
Iako se najjači efekti vide kod radnika koji rade više od 55 sati nedeljno, istraživači primećuju da se ovi efekti vide i kod radnika koji rade više od 40 sati nedeljno.
Kako istraživanja pokazuju, kraće radne nedelje rezultiraju boljim kvalitetom života, boljim spavanjem i smanjenim stresom. Kao rezultat toga, neke zemlje počinju da uvode kraće radne nedelje i duže periode odmora. Tu spadaju Island, gde 86 odsto radnika ima četvorodnevnu radnu nedelju, i Danska, koja ima zvaničnu 37-časovnu radnu nedelju, sa pet nedelja obaveznog godišnjeg odmora.
Kako predugo sedenje povećava rizik
Provođenje dugih sati sedeći može imati efekta tokom vremena, povećavajući rizik od razvoja niza hroničnih bolesti, kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes tipa 2.
Kancelarijski radnici su takođe izloženi većem riziku od određenih povreda kod prekomernog rada, kao što su bol u vratu ili donjem delu leđa.
Sedenje je stresan položaj za vašu kičmu, kaže Rajan Štajner, fizioterapeut na Klivlendskoj klinici.
Ovi zdravstveni problemi se mogu ublažiti vežbanjem, pri čemu su rizici značajno smanjeni kod ljudi koji u proseku 150 do 300 minuta fizičke aktivnosti nedeljno. Ovi efekti se takođe mogu nadoknaditi kratkim aktivnim pauzama tokom dana.
Paradoks fizičke aktivnosti
Zanimljivo je i to da za ljude koji se bave fizičkim radom pojačana fizička aktivnost može da deluje protiv njih, što je fenomen poznat kao paradoks fizičke aktivnosti. Iako povećana fizička aktivnost tokom slobodnog vremena pomaže u zaštiti od kardiovaskularnih bolesti, povećana fizička aktivnost kao deo posla zapravo povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Istraživači i dalje pokušavaju da shvate razloge za ovaj paradoks, ali jedno od mogućih objašnjenja je da, za razliku od slobodnog vremena, radnici nemaju kontrolu nad dužinom i intenzitetom svoje fizičke aktivnosti, niti nad uravnoteženom ishranom ili kvalitetnim snom.
Fleksibilno radno vreme
Zaposleni koji imaju fleksibilnost u pogledu svog radnog rasporeda, što uključuje mogućnost prilagođavanja po potrebi kako bi se prilagodili zahtevima svog života, imaju bolje mentalno zdravlje od zaposlenih koji nemaju kontrolu nad svojim rasporedom.
Kao što istraživanje pokazuje, ovaj efekat je istinit, čak i kada se uporede zaposleni koji rade sličan broj sati svake nedelje o o broj radnih sati, nezavisno od plaćenog slobodnog vremena, negativno je povezan sa depresijom ili anksioznošću.
Ljudi koji imaju ovu fleksibilnost prijavljuju manje anksioznosti i depresije od ljudi koji nemaju, kaže Perl Mekelfiš, istraživač sa Univerziteta Arkanzas.
Izvor: Ordinacija.hr
Leave A Comment