Zašto se tinitus (zujanje u ušima) pogoršava nakon spavanja?

ISTRAŽIVANJE

Zujanje u ušima ili tinitus posebno se pogoršava tokom kratkotrajne dremke, utvrdili su istraživači u nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Hearing Research.

Naučnici karakterišu somatosenzorne modulacije koje mogu doprineti povećanju glasnoće koju izaziva tinitus kod pacijenata koji su kratko spavali.

Šta uzrokuje tinitus?

Tinitus ili jednostavnije rečeno „zujanje u ušima“, koje pogađa oko 14 odsto globalne populacije, jeste medicinsko stanje definisano kao svesna svest o tonskoj ili kompozitnoj buci za koju ne postoji odgovarajući spoljni akustični izvor koji se može identifikovati. Pacijenti sa tinitusom obično čuju konstantno ili prolazno zvonjenje ili zujanje u jednom ili oba uha.

Različiti faktori mogu doprineti percepciji tinitusa, uključujući somatosenzorne faktore, stres, buku, specifičan unos hrane i promene atmosferskog pritiska. Još jedan ključni modulator je kratkotrajni san (dremanje), o čemu izveštava oko 33 odsto svih pacijenata koji imaju tinitus. U stvari, mnogi pacijenti sa zujanjem u ušima prijavljuju povećanu glasnost tinitusa nakon dremke.

Prethodna istraživanja sugerišu da somatosenzorne modulacije tinitusa mogu doprineti promenama u glasnosti tinitusa izazvanim dremkom, što se može pripisati različitim fiziološkim događajima. Bruksizam tokom dremke, na primer, koji se odnosi na škripanje ili stiskanje zuba, može stimulisati trigeminalni nerv i posle toga izazvati somatosenzornu modulaciju tinitusa nakon buđenja.

Spavanje u nagnutim položajima tokom dužeg trajanja može modulirati tonus cervikalnih i žvakaćih mišića kao još jedan somatosenzorni izvor modulacije tinitusa. Hrkanje i apneja u snu takođe mogu da doprinesu modulaciji tinitusa izazvanoj dremkom tako što izazivaju disfunkciju mišića zatezača mekog nepca.

O studiji

U pomenutoj studiji, istraživači istražuju da li je povećanje percepcije tinitusa izazvano dremkom posledica somatosenzornih modulacija i uloge centralnog ili autonomnog nervnog sistema u ovim obrascima. U tu svrhu, u studiju je uključeno 37 pacijenata koji imaju tinitus i koji su prijavili čestu indukciju tinitusa nakon spavanja.

Svi učesnici studije imali su šest pokušaja dremanja tokom dva dana, tokom kojih su bili podvrgnuti polisomnografskim pregledima. Audiološki i kineziološki testovi su rađeni pre i posle svakog pokušaja dremke.

Učesnici su pokušali da spavaju tri puta svakog dana. Oba dana, prvo spavanje je počinjalo u 11 časova, a zatim drugo u 14 sati i treće spavanje u 16 časova.

Važna zapažanja

Studija je zabeležila i analizirala 197 dremki, uz značajno povećanje glasnoće tinitusa koje je primećeno nakon svakog spavanja. Međutim, uočeno je smanjenje glasnoće tinitusa od 23 odsto nakon nekoliko pokušaja dremanja.

Značajno smanjenje glasnoće tinitusa primećeno je i tokom prve i druge pauze u toku dana. U prvoj pauzi učesnici su ručali, dok u drugoj pauzi nisu. Ovaj nalaz ukazuje da unos hrane nije povezan sa pojačanom glasnoćom koju izaziva tinitus.

Među različitim fazama spavanja, lagani i duboki san su primećeni u 85 odsto i sedam odsto pokušaja spavanja, respektivno. Spavanje sa slučajnim pokretima očiju (REM) nije primećeno ni u jednom pokušaju dremke.

Uočena je značajna pozitivna povezanost između trajanja laganog i dubokog sna i glasnoće tinitusa. Međutim, nije primećena značajna povezanost između ukupnog trajanja dremke i glasnoće tinitusa.

Uočene su značajne pozitivne veze između trajanja hrkanja i glasnoće tinitusa i između intenziteta zvuka hrkanja i intruzivnosti tinitusa. Isto tako, primećena je značajna pozitivna povezanost između broja epizoda apneje i hipopneje tokom spavanja i intruzivnosti tinitusa, ali ova povezanost nije primećena za glasnoću tinitusa. Sve u svemu, primećene su značajne pozitivne veze između ukupnog trajanja hrkanja i apneje u snu tokom dremki sa glasnoćom i nametljivošću tinitusa.

Značaj studije

Ova studija je prva koja pokazuje i kvantifikuje povećanje glasnoće zujanja u ušima izazvano dremkom u kontrolisanom kliničkom okruženju. Nalazi studije otkrivaju da hrkanje i apneja tokom dremke mogu dodatno povećati negativan efekat dremke na glasnoću i nametljivost tinitusa, što ukazuje na uključivanje mišića zatezača mekog nepca u proces modulacije. Važno je da je modulacija koju izaziva tinitus povezana sa dremkom privremena i značajno smanjenje glasnoće tinitusa se može iskusiti između dremki.

Dremanje može značajno smanjiti ipsilateralna i kontralateralna merenja rezonantne frekvencije, što može biti posledica rezidualnog efekta povećanja pritiska u srednjem uhu tokom spavanja. Međutim, trenutna studija nije primetila nikakvu povezanost između smanjenja rezonantne frekvencije i modulacije tinitusa izazvane dremkom.

Istraživači nisu primetili povezanost između tinitusa izazvanog dremkom i somatosenzorne modulacije koja uključuje temporomandibularni zglob i cervikalna područja. Moguće je da je modulacija tinitusa izazvana dremkom skriveni oblik somatosenzorne modulacije, pošto su hrkanje i događaji apneje u snu često povezani sa disfunkcijom mišića zatezača mekog nepca.