Zvezde

Među ljudima sam oduvek tražila
Jedino i samo zvezde
Od čije svetlosti oči zabole
Od čijeg uma svet se zatrese
Što indigo plamenom svojim
Popale vatre, pokrenu stene
Pa srce bukne, groznicom gori
Prodornim okom posred svog čela
Skriveno vide, tišinom tvore
I zmiju u telu što spava bude

Čarobnom frulom muzike svoje
Zanjišu polja, poseju slike
Predznake šalju, sazvežđa stvore
Zadive pesmom, zavrte plesom
Bacaju svoje čini na mene
Pa zavedena lepotom tog duha
I sama plešem, i sama stradam
U tamu siđem, u nebo plovim
I budim se nova, ponovo rađam
U život novi poletim
Sve bliže ka zvezdi padam