HRISTOS NA ZEMLJI, BOG U ČOVEKU

Ovako je o Božiću i radosti Hristovog rođenja zapisao nekadašnji vladika niški Jovan daleke 1939. godine.

Nebo je u Hristu dalo čoveku nešto najveće i najdragocenije. Rođenje Hristovo na zemlji je najsvetlija pojava i najveći događaj u životu i u istoriji ne jednoga ili više naroda no čovečanstva.

niški jovan

Hristos je oličenje svega onoga što čovek neprestano traži na zemlji, u filosofiji i nauci, za bolji smisao života i sreće i kroz tolike periode svojeg trajanja… Hristovo ime sadrži odgonetku za sve što buni čoveka… Da sve zagonetke i nerazrešive probleme u pogledu njegova opredeljenja na zemlji…

Hristos se rodio da ozari Svetlošću Božanskoga Razuma bogate i siromašne, velike i male, stare i mlade, znatne i unižene. Za sve se rodio Hristos. Svima on pruža na dan Svoga Rođenja veliku milost. On se rodio radi našega spasenja. Naučio nas kako ćemo se snaći u svima prilikama zemaljskoga života.

Ničija usta nisu tako zborila kao Hristova… I niko od živih, od kako se zemlja oku sunca okreće, nije ovaplotio više pravde i ljubavi u životu svojem od Hrista, čije su rođenje pozdravili i nebo i zemlja…

Hristos na zemlji znači Bog u čoveku. I to u najpotpunijem smislu reči. Tajna pred kojom stoje zadivljeni podjednako i nebo i zemlja… Da bi se mogao uzdići čovek trebalo je da se spusti Bog… Da se rodi Bogočovek… Ovde je izvor ljubavi. A ljubav sve može. I ovoj tajni ona razlama pečate i mi je primamo kao razjašnjenje i moguću pred Onim koji je sav – svemoć…

Predmet nauke Hristove je srce čovekovo. On preporađa čoveka da bi preporodio čovečanstvo. Preporoditi čovečanstvo na ovom temelju znači zasnovati jedan bolji svet, jedan bolji život među ljudima sa više, sa nesravnjeno više mira i sreće nego što danas ima među njima. Nema li toga znači da mi nismo prišli Hristu niti poslušali savet Njegov. Mi se dakle možemo radovati danu rođenja Hristova samo u koliko smo Hrista kao dar neba primili. Ili drukče: da samo, golo ime hrišćanin savršeno ništa ne znači. Veće ironije ne može biti od one ne biti sa Hristom i ne prihvatiti misao Njegovu, a radovati se danu Rođenja Njegova! Otkud onda radost? Nije li ona nepojmljiva i nesvesna.

Život besputan sa grubostima i strastima, u kome trijumfuju spletka i laž, grabež i osveta – život bez Hrista. I obrnuto: čovek se približuje Hristu a kroz njega Bogu, kada živi u poštenju, čednosti, ljubavi i bolećivosti prema slabim i nemoćnim.

Ko dakle ne može da oseti struju tih osećanja i da izazove prestave o vitlejemskoj zvezdi i noći, kada su humke klicanje Caru Pravde i Ljubavi; ko se o danu Rođenja Hristova ne može da raduje slično radosti angela nebeskih i prostosrdačnih pastira vitlejemskih i učenih mudraca istočnih – taj ne može da pozna i oseti koje duši daje svetli praznik Hristova Roždestva. Treba detinjski voleti i detinjski blažen biti… Razum?…

Treba ga nagnati u ravnotežu sa oblašću srca koja prestavlja celu drugu polovinu moralnog organizma čovekova. Smetene, često i mračne, puteve razuma mi moramo da osvetljujemo snagom vere i osećanja i nepomućene nematerijalne sreće. Tu snagu daje sledbenicima Svojim On, Božanski Spasilac sveta – Hristos.

Prožimani ovakvim osećanjima mi pozdravljamo: Hristos se rodi!

Niška duhovna straža. Niš 5. januara 1939.