Kada sam bila ptica

Kadа sam bila ptica
Visine su bile indigo boje
Letela sam kroz vreme
I čula muziku
Sa one strane neba

Sad imam jedno krilo
Dopuštam vetru da me ponese
Ali me dočeka
Oštrica noža
Krila me više ne žele
Telo ne ume da laže

Sad zimujem tamo
Gde caruje sneg

Nekad sam imala glas
I pesmu
Sad prizivam reči

Kadа sam bila ptica
Žito je u meni zrilo
Bila sam poljska ševa
Ptica pevačica
Poklanjala sam pesme

Svakom ko bi se tu zatekao
Kao da je lako pokloniti
Pesmu srca
Tek tako
Ogoliti dušu
Pokazati je svima
Skidajući sloj po sloj
Dok ne zabole kosti
Dok se ne stigne do rane

Tu gde me sada boli
Još uvek me niko poljubio nije

Kadа sam bila ptica
Spajala sam nebo i zemlju
Kao glasnica bogova
Pronosila tajne
Kao besmrtni pesnici
Što među svetovima žive
Udisala sam ozon
Ispod belih zavesa
Iz kojih se prosula kiša

Još uvek prepoznajem predele
Koje su dotakla moja krila
Da li će i oni prepoznati mene?

A kada sam bila žar-ptica
O, kako još od tog zova
Zabole krila!
Kadа sam nekada bila žar-ptica
Što prikazom svojim
Osvetljavala je svetove nove
Stvarala u grudima požar
Donosila nadu
I budila šume
Lovci su jurili moje perje
Da osvetle pustoš
Što ostaje za njima

I kamen pamti

Kadа sam bila ptica
O, kada sam bila ptica
Zemlja je bila cela