Nikola

Nikola ima oči tamne kao noć, crne,
u njima svetlucaju meni daleke zvezde,
u njima se divlje gugutke po lugovima gnezde…
Takve oči imaju samo srne…

Nikola ima osmeh plah i težak
nalik na hladni oktobarski vetar
što pogledom krunice jesenjih ruža reže,
pred očima tim svici svetiljke svoje gase,
a leptiri i mali cvrčci se sakrivaju u čestar
među kupina šumskih crnih divlje vreže…

Nikola ima pogled kojim zaledi trenutak
kao knez Mraz u jeku najjače zime
i reči svoje štedro i oprezno pred nama sipa
kao vreme po obali kad ređa oblutak po oblutak,
kao na mokre maslačke kad pada zlatni prah sa lipa…
I ko zna zašto, nikako da mi zapamti ime…