POSEDOVAĆE SAMU SEBE
Novozelandski parlament usvojio je Zakon o kolektivnoj naknadi za Taranaki Maunga, čime je planina dobila pravno priznato ime, dok su njeni okolni vrhovi i zemljište stavljeni pod zaštitu.
Nakon par godina pregovora, postignut je sporazum prema kojem je novozelandskoj planini Taranaki Maunga dodeljen isti pravni status kao i osobi.
To znači da će planina „posedovati samu sebe“, dok će njeno upravljanje biti zajednička odgovornost lokalnih plemena Māori, poznatih kao iwi, i novozelandske vlade.
Ovaj sporazum deo je šireg procesa kompenzacije Māori narodu iz regiona Taranaki za nepravde koje su pretrpeli tokom kolonizacije – uključujući masovnu konfiskaciju zemlje.
„Moramo priznati bol i nepravdu iz prošlosti kako bismo zajedno gradili budućnost i pomogli iwi zajednicama da ostvare svoje snove i prilike,“ izjavio je ministar vlade zadužen za pregovore, Pol Goldsmit.
Planina dobila zakonsku zaštitu i svoje izvorno ime
Novozelandski parlament usvojio je Zakon o kolektivnoj naknadi za Taranaki Maunga, čime je planina dobila pravno priznato ime, dok su njeni okolni vrhovi i zemljište stavljeni pod zaštitu.
Ovim zakonom zvanično se priznaje maorski pogled na svet, prema kojem su prirodne pojave, uključujući planine, preci i živa bića.
„Danas je Taranaki, naša sveta planina, konačno oslobođena okova – okova nepravde, neznanja i mržnje,“ rekla je Debi Ngareva-Paker, kopredsednica političke stranke Te Pāti Māori (Maorska partija).
Ngareva-Paker je deo jednog od osam Taranaki iwi plemena s novozelandske zapadne obale, za koja je ova planina sveto mesto. Na dan kada je zakon usvojen, stotine Maora iz tog regiona okupile su se ispred parlamenta kako bi prisustvovale ovom istorijskom trenutku.
Planina više neće nositi ime Egmont – koje joj je u 18. veku dao britanski istraživač Džejms Kuk – već će se zvati Taranaki Maunga, dok će i okolni nacionalni park povratiti svoje izvorno Māori ime, prenosi BBC.
Planina kao simbol jedinstva Māori naroda
Ajiša Kembel, članica jednog od Taranaki iwi plemena, izjavila je za novozelandski 1News da joj je bilo važno da prisustvuje ovom događaju, jer je planina „ono što nas povezuje i drži zajedno kao narod“.
Ovo pravno priznanje deo je šireg procesa ispravljanja istorijskih nepravdi prema Māori narodu i predstavlja još jedan korak u sprovođenju Ugovora iz Vaitangija – dokumenta kojim je 1840. godine zvanično osnovan Novi Zeland i kojim su starosedeoci dobili određena prava na svoju zemlju i resurse.
Osim vraćanja imena i statusa planini, sporazum je uključio i zvanično izvinjenje novozelandske vlade zbog konfiskacije planine Taranaki i više od milion hektara Māori zemlje tokom 1860-ih.
Ministar Pol Goldsmit priznao je da su „kršenja Ugovora iz Vaitangija donela ogromnu i dugoročnu štetu porodicama (whānau), plemenskim zajednicama (hapū) i celokupnom iwi narodu iz regiona Taranaki, ostavljajući teške posledice kroz generacije“.
Dodao je da će pristup planini ostati nepromenjen i da će „svi Novozelanđani moći i dalje da posećuju i uživaju u ovom veličanstvenom mestu za generacije koje dolaze“.
Novi Zeland predvodnik u priznavanju prava prirode
Taranaki Maunga nije prva prirodna celina u Novom Zelandu kojoj je dodeljen pravni status.
Još 2014. godine Urewera – područje prašume i nekadašnji nacionalni park – postao je prvo prirodno područje sa statusom pravnog lica. Tri godine kasnije, 2017, reka Whanganui je takođe dobila isti pravni status, što znači da se prema njoj mora postupati kao prema živom biću sa sopstvenim pravima.
Ovi potezi odražavaju rastuće priznanje tradicionalnog Māori verovanja da priroda nije samo resurs koji treba eksploatisati, već entitet koji treba poštovati i zaštititi.
Izvor: BIZLife
Leave A Comment