ODGOVORNI SU NEURONI
Novija istraživanja sugerišu da neuroplasticitet može biti terapeutska intervencija za demenciju.
Neuroplasticitet je sposobnost mozga da se menja i prilagođava kao odgovor na unutrašnje i spoljašnje faktore koji ga oblikuju.
Veze, funkcije i strukture neurona se reorganizuju kao odgovor na repetitivni unos. Neuroni su odgovorni za prenošenje informacija u našem mozgu, i što više nešto ponavljamo, to putevi komunikacije postaju snažniji – poput male staze koja se pretvara u zemljani put koji na kraju postaje asfaltni autoput.
Neuronaučnici su čak skovali i zabavnu frazu za ovo dešavanje: kada neuroni zajedno rade, onda se zajedno i vežu. Dakle, kada sebi neprestano ponavljamo misli poput one Nisam dovoljno dobar, mozak podržava ovu misao, ojačava je i ona postaje duboko ukorenjena.
I ne shvatajući, ponavljate tu priču u pozadini kao muzičku podlogu svog života.
Kada određeni postupci, reakcije ili ponašanja postanu ukorenjeni i obavljaju se gotovo instinktivno, bez svesnog i namernog procesa donošenja odluka, to nazivamo automatizmom. Ovo se dešava kada nešto ponovimo tako da to postane automatski odgovor sa malo kognitivnog napora ili svesti.
Neuronaučnici su dugo smatrali da mozak nije sposoban za promenu nakon što dosegnemo određenu starost, ali nedavno smo saznali da mozak može da se menja u odraslom dobu. Možda je to teže postići u kasnijem dobu, ali nije nemoguće; samo je potrebno malo više usklađenog napora.
Zapravo, molekularne strukture mozga, nevidljive golim okom, sugerišu da je mozak dizajniran da se menja, i to je verovatno jedan od najvažnijih aspekata naše neurobiologije.
To nam omogućava da učimo nove stvari, da se odučimo neželjenih ponašanja i da se prilagodimo u skladu sa našim okolnostima i novim iskustvima. Mozak se bukvalno reorganizuje da stvori nove sinapse i formira nove veze.
Sinapsa je mali jaz koji omogućava neuronima da komuniciraju jedni s drugima. U sinapsi, jedan neuron šalje poruku drugom. Ovde se odvija razmena informacija pomoću hemikalija koje se zovu neurotransmiteri. Mozak može da se reorganizuje formiranjem novih sinapsi i prilagođavanjem postojećih kroz neuroplasticitet. Čak se pojavljuje istraživanje koje sugeriše da neuroplasticitet može biti terapeutska intervencija za demenciju.
Ako se potrudimo da ostanemo uključeni u život, kako fizički tako i mentalno, i da nastavimo da učimo nove stvari znači da će se naš mozak prilagoditi i očuvati svoj strukturni integritet.
Istraživanje pokazuje da stariji ljudi koji ostaju fizički aktivni tokom starosti imaju više proteina u mozgu koji održavaju veze između neurona snažnim i zdravim. Ovo je u korelaciji sa višom kognitivnom funkcijom i manjom neurodegeneracijom.
Mozak je izvanredan deo mašinerije koju možemo programirati i nastaviti da nadograđujemo kako bismo mogli da živimo punim životom kojim upravljaju autonomija i kontrola. Mnogi ljudi ne razumeju kakav potencijal imaju, kao ni moć svog mozga…
Vi kontrolišete svoj život. Ne želim da napunim osamdeset godina i zažalim što sam dopustila da mi život prođe ili da me onaj unutrašnji glas i dalje kritikuje. Ne želim da se kao osamdesetgodišnjakinja kajem što sam dopustila da mi se stvari događaju slučajno, na putu koji nisam sama za sebe postavila već su njime upravljale moje negativne misli.
Želim da imam osamdeset godina i da uzviknem: „Nego šta, ja sam to uradila! To je bio moj život i ponosna sam na njega jer sam ga sama odabrala i nisam se zadovoljila postojećim stanjem.“
Razmislite o ovome. Svi smo rođeni sa jedinstvenim skupom DNK i, kao što je otisak vašeg prsta jedinstven, takođe imate i jedinstvenu mapu moždanih veza koju niko drugi nema.
Imate poseban skup identiteta i osobina koji je možda zakopan programiranjem vašeg mozga, zavisnog od informacija vaših savremenika i životnih okolnosti tokom vašeg odrastanja. Hajde da iskopamo te osobine.
Iz knjige „Premrežavanje“ Nikol Vinjole
Leave A Comment