ISTRAŽIVANJE

Nova studija bi mogla dovesti do poboljšanja koje proizvodi terapija matičnim ćelijama i doprineti razvoju drugih tretmana sa sličnim uticajem na mozak.

Svakih 40 sekundi neko u Sjedinjenim Državama doživi moždani udar (šlog). Za preživele od najčešćeg tipa moždanog udara, koji se naziva ishemijski moždani udar, samo oko pet procenata se potpuno oporavi. Većina drugih pati od dugotrajnih problema, uključujući slabost, hronični bol ili epilepsiju.

terapija matičnim ćelijama

Naučnici sa Instituta Gledston i kompanije za regenerativnu medicinu SanBio pokazali su da ćelijska terapija matičnim ćelijama može da obnovi normalne obrasce moždane aktivnosti nakon moždanog udara.

Dok se većina tretmana za moždani udar mora primeniti u neposrednim satima nakon moždanog udara da bi imala koristi, ćelijska terapija je bila efikasna kod pacova čak i kada je data mesec dana kasnije.

„Trenutno ne postoje tretmani koji se mogu davati nedeljama ili mesecima nakon moždanog udara da bi se sprečili dugotrajni simptomi, tako da je ovo neverovatno uzbudljivo“, kaže dr Žan Paz, istraživačica Gledstona, koja je vodila novu studiju.

„Naši nalazi“, dodala je, „sugerišu da ova vremenska tačka ne stiže prekasno da intervenišemo i napravimo razliku“.

Modifikovane matične ćelije korišćene u studiji su u kliničkom razvoju više od jedne decenije za lečenje moždanog udara i traumatskih povreda mozga. Klinička ispitivanja su već pokazala da kod nekih pacijenata matične ćelije mogu pomoći ljudima da povrate kontrolu nad svojim rukama i nogama. Međutim, naučnici nisu bili sigurni koje su promene u mozgu doprinele ovim poboljšanjima simptoma.

Nova studija je prva koja detaljno opisuje efekte matičnih ćelija na moždanu aktivnost. Rad bi mogao dovesti do poboljšanja koje proizvodi terapija matičnim ćelijama i doprineti razvoju drugih tretmana sa sličnim uticajem na mozak.

Ciljanje na hiperekscitabilnost mozga

Ishemijski moždani udar nastaje kada je dotok krvi u deo mozga blokiran, obično zbog krvnog ugruška ili suženja krvnih sudova. Ovo lišava moždane ćelije kiseonika i hranljivih materija, zbog čega neke ćelije umiru, a druge menjaju svoje aktivnosti.

Doktorka Paz je dugo proučavala promene u mozgu koje su posledica moždanog udara i dovode do dugotrajnih problema kao što je epilepsija. Ona i njen tim su otkrili da ćelije u oštećenim regionima mozga mogu postati preterano aktivne ili hiperekscitabilne, šaljući signale koji su prejaki ili prečesti u druge regione mozga.

Ova hiperekscitabilnost je povezana sa problemima kretanja i napadima, ali nisu razvijene terapije koje bi je efikasno preokrenule“, kaže dr Paz.

Upečatljivi efekti

U novoj studiji, Paz i njeni saradnici su testirali terapiju matičnim ćelijama koju razvija SanBio. Mesec dana nakon što su pacovi imali moždani udar, naučnici su ubrizgali modifikovane ljudske matične ćelije u mozak životinja blizu mesta povrede. U narednim nedeljama su merili električnu aktivnost u mozgu i takođe analizirali pojedinačne ćelije i molekule.

Otkrili su da je tretman preokrenuo hiperekscitabilnost mozga kod pacova sa moždanim udarom, vraćajući ravnotežu u neuronskim mrežama. Pored toga, povećan je broj proteina i ćelija koji su važni za funkciju i popravku mozga.

Dok je manje od jednog procenta ljudskih ćelija ostalo u mozgu pacova posle nedelju dana nakon transplantacije, efekti transplantacije su bili dugotrajni.

Čini se da ove ćelije u suštini pokreću sopstvene procese popravke mozga. Ovo može otvoriti novi prozor mogućnosti za oporavak mozga, čak i u hroničnoj fazi nakon moždanog udara.

Naučnici su takođe analizirali uzorke krvi pacova sa i bez terapije matičnim ćelijama. Kroz ovo su identifikovali specifičnu kombinaciju molekula u krvi, uključujući mnoge uključene u upale i zdravlje mozga, koje su se promenile nakon moždanog udara, ali su se terapijom vratile u normalu.

„Ovi efekti su bili toliko upečatljivi da smo eksperimente ponavljali iznova i iznova jer im nismo baš verovali. Neverovatno je da možete ubrizgati nešto kratkotrajno u mozak i imati trajne efekte, ne samo na hiperekscitabilnost mozga, već i na ostatak tela“, ističe dr Paz.

Oblikovanje budućih tretmana

Istraživači kažu da je najuzbudljivija lekcija iz nove studije da, čak i mesec dana nakon moždanog udara, tretmani imaju potencijal da povrate normalnu razdražljivost u mozgu.

Ovo nam govori da možda postoji nada za pacijente sa hroničnom povredom mozga koji do sada nisu imali mogućnosti lečenja.

Međutim, potrebno je više rada da bi se dokazalo da smanjena hiperekscitabilnost izazvana matičnim ćelijama na kraju dovodi do smanjenih simptoma kod pacijenata. Ako jeste, mogli bi se razviti dodatni tretmani za smirivanje preaktivnih neurona.

Tim se takođe nada da će na kraju bolje razumeti kako tačno matične ćelije poboljšavaju funkcije mozga. Ako mogu da odrede nekoliko molekula koji igraju ključnu ulogu, možda će moći da razviju lekove sa malim molekulima koji oponašaju efekte matičnih ćelija.