Kuda idu Amerika i svet pod Trumpom?

Trumpet na engleskom znači truba. Amerika pod Trumpom će biti vodjena trumpet-om, trubom, i to onom koja je u prvobitnoj američkoj vojsci objavljivala juriš konjice.

Ova slika trubljenja i juriša američke konjice je slika koja opisuje kako će izgledati buduća američka spoljna politika, kako spolja tako i unutra, te možemo očekivati burne dogadjaje u svetu i Americi koji nam slede. Prve trube su se već oglasile nizom ukaza koje je Trump potpisao već prvog dana pokazujući odlučnost nove administracije.

Mnogi narodi u svetu se neće dobro osećati zbog toga, posebno oni koji stanu na put zahuktaloj američkoj maniji da uredjuje svet po svojoj volji i meri. Jedna od tih zemalja može biti i Srbija, iako smo mi na pretposlednjem mestu američke spoljne politike.

Analiza „kudekoje Ameriko“ ne može biti kratka a ni jednostavna, zato ćemo izvući samo naslove i podnaslove, uz koji pasus

—–

POZADINA TRAMPA

Svi koji naivno misle da je Tramp spasilac planete, porodičnih vrednosti, protivnik globalizma, andjeo spasitelj potlačenih, mogu da počnu da lupaju glavom o zid.

On je jednostavno produkt klasičnih oligarhijskih američkih strukura i dinastija koje decenijama kroz razne klubove, bratstva i sekte, strateški vode Ameriku kroz istoriju. I za koje su demokratska ili republikanska partija samo instrument da SAD budu glavni hegemon u svetu.

Ko iole pažljivije prati istoriju američke spoljne politike ona je kroz decenije konzistentna i ista. Ako uklonite iz te istorije američke predsednike i partije koje su vladale Amerikom, videćete da je to jedan postojan proces globalizacije i pokorovanja sveta. Što bi mi u zezanju rekli: „Sve je isto samo njega (Klintona, Buša, Obame, Bajdena) nema“

U tom smislu Tramp će voditi Ameriku onako kako ju je američka elita zamislila, a zamislila je da ubrza dogadjaje i da pokuša da Ameriku napravi ponovo „velikom“ u ime svog boga Mamona kojem se klanjaju. Za to joj je trebao harizmatični lider i Tramp se nametnuo da preuzme tu ulogu, više zbog rasula u američkom društvu i poplave mediokriteta u politici i društvu, nego što su ga elitisti zaista i želeli.

Ako ne verujete u napisano, pogledajte samo nove oligarhe koji su finansirali demokrate, kao što je vlasnik Fejsbuka, kako su počeli da se savijaju pred Trampom i da mu podilaze izjavama lojalnosti.

——-

KO JE TRAMP KAO PREDSEDNIK?

On je oličenje „američkog uspeha“, simbol Amerika kakva treba da bude sada u svetu. Brz, jak, odlučan, uspešan, bogat, sirov, racionalan, pohlepan, mačo, koristoljubiv, „pravedan na američki način“ – pravedno je samo ono što je dobro za nas amerikance.

On je „zlatno telo“ američkih elita koje treba da im obezbedi preživljavanje i vodeću ulogu u novoj epohi budjenja Azije kao strateškog neprijatelja.

No, on ima godina i pitanje je koliko će imati energije da sprovede zacrtanu agendu i da li će uopšte završiti svoj predsednički mandat. Bez obzira na to, on je svojim zapaljivim izjavama i odlukama amerikancima dao novi entuzijazam i zamah da počnu da divljaju po svetu. I oni će uz zvuke trube odmah početi da deluju grubo i sirovo, kao raspojasana imperija kojoj je dosta diplomatskih igara u rukavicama.

Uostalom, amerikanci nisu postali imperija jer su bili fini. Neće biti fini ni kada treba da ostanu tu gde jesu.

Za očekivati je zbog poslovnog duha koji Tramp ima da će brzo postizati dogovore, praviti jasne ucene prema slabijima, a sa jakima će ići na kompromis koji im koliko toliko odgovara.

Poslovni ljudi kao on, svesni su da ne mogu svaku bitku dobiti, ali je cilj dobiti ih što više, pa će u tom smislu progutati možda „gorku pilulu“ sa Rusijom i Kinom, da bi mogao da „poravna“ Južnu Ameriku i još neke delove sveta koje smatraju svojim nedvosmislenim kolonijama.

Trampov zadatak je da Ameriku „ponovo učini velikom“, kao što je i deviza njegove kampanje. Velika Amerika znači bogata i dominantna Amerika u spoljnoj politici. Jedino ko ga može sprečiti u tome su sami amerikanci. Od svih ostalih je za sada jači, ali nije jači od unutrašnjih otpora na koje može naići i domaćeg blata u koji može upasti.

Jer, društvo koje je Amerika razvila u zadnjih 3 decenije je više društvo imperije koja je u dekadentnoj fazi postojanja, nego živahno i potentno društvo mlade imperije koja se širi i ima ratničku energiju.

——–

TRAMP I KINA

Kina je jedini strateški izazov Americi i nameće se kao budući globalni hegemon.

Ako bi se stvari razvijale ovim tokom kakav je sada, i Kina ne bi bila jako napadnuta spolja i iznutra, za 3 do 4 decenija bi Kina postala dominantna sila u svetu – novi hegemon. Amaerička spoljna politika mora da se pozabavi tim izazovom.

Trenutno, Amerika je još uvek jača, kada se pogleda sa kolikom mrežom saveznika raspolaže i koliko su to veliki resursi koje ima na raspolaganju.

Zato je zadatak Trampa da uskomeša svet, da intezivira sukob sa Kinom i napravi jasnu polarizaciju u svetu, ko je sa Kinom, taj je protiv nas, takve ćemo klepiti bez razmišljanja. Nešto slično što je pokušano sa Rusijom zadnjih godina.

Zato se ide na stvaranje azijskog NATO saveza a evropski Nato se pomalo pušta niz vodu, jer Amerika nema baš tolike neograničene mogućnosti da zapadno i istočno krilo Nato pakta finansira i vodi sa lakoćom.

Vrlo verovatno da će se pod Trampom fokus spoljne politike i investiranja pomeriti na zemlje koje se graniče sa Kinom, kao što će se raditi i ubrzana nvo-zacija tih zemalja.

Biće tu tumbanja, jer koja zemlja ne bude prihvatila „američku pomoć“ za razvoj demokratije dobiće „pesnicu u lice“. A to su sve granične zemlje koje imaju kinesku populaciju u sebi i pod sferom su kineskog uticaja, pa će borba biti neprestana.

Dakle, težište američke spoljne politike i budućih sukoba se seli na jugoistočnu Aziju.

Svakako da Amerika neće Kinu vojno napadati u sledećih dve decenije, jer je to poduhvat koji zahteva ogromnu logistiku i godine priprema, već će prvo pokušati da je dezintegrišu iznutra, poznatim i manje poznatim metodama.

——-

TRAMP I JUŽNA AMERIKA

Brzina sa kojom Tramp želi da onemogući priliv latinoameričkih izbeglica govori o tome koliko je velika unutrašnja tenzija u Americi po pitanju zaposlenja, domaćeg budžeta i rasnih sukoba.

Prethodne američke administracije su puštale svesno priliv emigranata jer je to bila jeftina radna snaga za posrnulu američku ekonomiju, poboljšavali su im natalitet i ujednačavali rasne proporcije. Ujedno, ta emigracija je smanjivala politički pritisak koji je vladao u njihovim đatičnim zemljama, pa su amerikanci i na taj način čuvali marionetske režime po južnoj americi od unutrašnjih revolucija.

Ali je to sve enormno koštalo.

Kako se Amerika pod Trampom sada žuri da ponovo postane bogata, inteziviraće se napori da svaka južnoamerička zemlja postane proamerički saveznik, odnosno neformalna kolonija i liberalno tržište za američke proizvode sa marionetskim vladama koje to nadgledaju. Silom ili milom.

Za veliki rat sa Kinom, ako bude moralo da se desi, potrebna im je zaledjina u resursima. Otuda i priča o prisjadinjenju Kanade, koja možda izgleda kao šala ali …

——

TRUMP I EVROPA

Evropa je najveća američka kolonija od završetka drugog svetskog rata. Sve je počelo sa aktivacijom Maršalovog plana i izgradnjom evropskih institucija koje su američki operativci osmišljavali i trenirali a vrhunac je doživela stvaranjem Evropske unije.

Konačno, materijalno „porobljavanje“ Evrope se desilo kada su ih amerikanci do kraja odsekli od jeftinih sirovina i energije sa istoka i juga, konkretno od nafte i gasa iz Rusije i Irana. I nametnuli im svoje skuplje sirovina.

Uz to, naterali su ih da se liše svake druge vojne opreme koja nije po američkim Nato standardima, i prodali su im enormnu količinu američkog naoružanja pod plaštom rata u Ukrajini a da se evropljani ni za šta nisu pitali. Na kraju su ih naterali da izglasaju veće budžete za Nato i finansiraju novu ekspanzionističku politiku Amerike.

Evropa je jako ranjiva na američki uticaj.

Osim što je premrežena američkim nvo liderima koji joj selektuju elitu, obrazuju populaciju i nameću američke vrednosti, ona je ekonomski i vojno zavisna od Amerike. Vrlo je zavisna iz jednostavnog razloga – održavanje bogate i samozadovoljne Evrope košta.

Recimo paušalno, srećan i bogat život jednog nemca košta 10 puta više nego život isto takvog srbina, ili 50 puta više košta od jednog srećnog afrikanca.

Kao fina aristokratkinja sa zahtevima Evropa je skupa za održavanje. A sama nema velike i raširene kolonije (osim Istočne Evrope), sve manje ima izvora jeftinih sirovina, sve je manje ekonomski konkurentna, ubrzano stari i da nema masivnih američkih fondova koji je održavaju svuda po svetu, teško bi održavala sadašnji nivo blagostanja.

Lukavi englezi su to na vreme uočili i kroz Brexit na vreme izašli iz EU i ponudili sebe kao suigrača amerikancima u globalnom ratu.

„Mi ćemo sve da radimo što nam kažete, bićemo vaš policajac i žbir, a zauzvrat nam dajte mrvice sa stola i nemojte da nas tlačite i ponižavate kao evropljane“ – ovako su otprilike englezi postavili sebe u odnosu na SAD i EU. I dobili su svoju ulogu.

Trump će biti grub prema Evropi jer je ona generalno spora i inertna kada su velike odluke u pitanju. Mada, brzina kolektivne suboordinacije i klimanja glavom evropskih političara oko rata u Ukrajini možda promeni njegov stav pa pokaže više diplomatskog takta prema evropejcima. Oni su ipak glavni saveznici ali po prirodi mužjaka koji vodi krdo, Trump neće mnogo trpeti evropsko licemerje i sporost pod plaštom visoke birokratije, kod pitanja koja su mu urgentna i hitna.

Američka administracija će protekticionizmom hteti da ojača svoju domaću ekonomiju a to će značiti i slabljenje evropske ekonomije, to je cena koju će evropljani morati da plate, mada je sasvim sigurno da će im amerikanci ponuditi neke kompenzacije kroz lukrativne poslove u zemljama trećeg sveta ili neke političke ustupke. Nemoguće je to sagledati koliko su široke te medjusobne veze.

U svakom slučaju se EU neće mnogo menjati, njena trenutna agenda će ostati na snazi, iako svi misle da će Orban i slični desni lideri sada kolo voditi u EU. Hoće, samo pod uslovom da se donese odluka da se udje u otvoreni rat sa Rusijom, tada će pogurati sve desne partije u EU, jer neko mora da ratuje, to svakako nisu levo liberalno orijentisani pojedinci. U svakom slučaju, lupanje glavom o zid nam ne gine.

Zapravo, tu postoji jedna podela, ako hoćeš da ratuješ spolja i ideš u Sveti rat protiv bilo kog neprijatelja gaji i radjaj desničare, a ako hoćeš da ratuješ unutar zemlje i očistiš ideološke i klasne neprijatelje bez mnogo preispitivanja savesti, množi levičare i jakobince.

Klintonovi su stvarali „korisne idiote“ za gradjanske ratove u državama koje su hteli da idejno i kulturno kolonizuju – obojene i arapske revolucije, a Trump stvara „korisne idiote“ za ratove sa drugim državama koje hoće faktički da kolonizuju.

——

TRUMP I RUSIJA

Amerika je enormno ekonomski i politički profitirala od rata Ukrajine i Rusije. Prodala je mnogo oružja i sirovina i sklonila Rusiju kao konkurenta sa mnogo lukrativnih tržišta. Potisnula je Rusiju delimično sa svetske scene i izolovala je. Rusija je pak preživela ekonomske sankcije, reorganizovala se i pokazala otpornijom nego što je Zapad očekivao.

Americi odgovara sadašnji status i da se rat nastavi još par godina. Ne bi oni to zaustavljali jer im rat služi kao opit šta i kako ruse treba targetirati, isprobavaju nova klasična i psiho oružja, uvežbavaju ljude, podižu temperaturu vojnoj industriji, pojačavaju strah i animozitet prema rusima, stvaraju od Ukrajine moćnu antirusku državu i šta sve već ne.

Prve Trampove izjave o Rusiji i Putinu, koje su dosta cinične i potcenjivačke, šalju jasan signal rusima – ako ne prihvatite naše uslove za primirje, cedićemo vas još godinama. Tako da oni idealisti koji misle da će se Trump i Putin da se izljube tri puta, rukuju i potpišu primirje u kome je Rusija „pobedila“, mogu da počnu da lupaju glavom o zid već sada.

Rusi kao što vode rat u Ukrajini, vodiće i pregovore sa Trampom – sporo i uporno, osvajajući deo po deo teritorije za koju su zainteresovani i teško se odričući onoga što misle da je njihovo. Ništa neće biti jednostavno, brzo i lako, jer su zahtevi sa obe strane maksimalistički i nijedna strana nema silu da lako pretegne.

Mada, ostavljam mogućnost da se Putin i Trump brzo dogovore, jer oba lidera imaju sve ovlasti da to i urade. Trumpu bi odgovaralo da zatvori slučaj Ukrajina na neko vreme, ne bi li resurse premestio ka Istoku i Kini a Putinu bi dogovor došao kao velika relaksacija.

Kakav dogovor mogu da postignu je velika enigma, jer je Zapad ka rusima sručio toliko ograničenja da ni rusi ne mogu da se osećaju dobro ako se samo postigne primirje a sankcije ostanu na snazi, Ukrajina se ne razoruža, ne puste se sportski timovi na takmičenja, itd.

Amerika i EU su sve što su mogli osmislili da bi pregovaračka pozicija Rusije bila slaba i pod pritiskom. To rusofili ne vide baš jasno.

——-

TRUMP I SRBIJA (REGION)

Možemo biti mirni neko vreme, za početak smo potpuno sporedno pitanje za Trampa, baš kao i čitav region, neće se Trump baviti mnogo nama. Ostaviće to evropejcima da rešavaju, osim ako ne ustane na levu nogu, iznerviran nekim ovdašnjim liderima u regionu, pa ne naredi njihovu „političku egzekuciju“ i uklanjanje sa vlasti.

Najbliži tome je „crvenoarmejsko obojeni“ Milanović iz Hrvatske ali to može da se desi i svakome drugome, što će pak da odrede lokalne ambasade i podnesu šefu u Beloj kući kao predlog.

Vučić se lako može naći na takvoj listi jer on nije profil političara koji odgovara amerikancima. Više je nužno zlo i polupropusni tampon koji upija ruske uticaje da se ne razliju punom snagom po Srbiji.

——

NAJVEĆI NEPRIJATELJ TRAMPETOMANIJE

Jasno je svima da su na globalnom planu najveći neprijatelji američke hegemonije Kina, Rusija i Indija. To su najsnažniji protivnici. Tu su još negde regionalno problematičan Iran, granično nezgodan Meksiko, prikrivena Turska, fanatična Severna Koreja, prkosna Južna Afrika i možda Brazil. I još po neka zemlja manjeg značaja.

Ali, uspeh Trampove politike zavisi od uspeha kod kuće a tu je situacija blago rečeno haotična i nejasna.

Američko društvo i savezne države su drastično podeljene po mnoštvu pitanja, tu ne postoji jedinstvo. A jedinstvo društva je potrebno ako na njemu hoćeš da primeniš vanredne i masovne mere, da ga preobraziš. Neće više ljudi da prihvataju ništa zdravo za gotovo, postali su razmaženi i zahtevni.

Decenije politike liberalnih vrednosti koje su Demokratska stranka i Soroševe i Gejtsove nvo kreirale, stvorile su od Amerike lažnu državu blagostanja u kome pojedinac može sve a ne mora ništa, i time su otvorili Pandorinu kutiju opšte dekadencije. Sad to Tramp kao treba da preokrene i da ti i takvi ljudi krenu za njim u radne akcije ili ratne intervencije širom sveta. Ili da zasuču rukave i počnu da rade a lepo su živeli od socijalne pomoći i sporednih poslova.

Neće to ići lako.

Amerika je ogromna zemlja i ima mnogo ljudi. Svakako u njoj ima ljudi koji će krenuti u Trampetomaniju ali je pitanje koliko njih neće i koliki otpor će pružiti tome. Tramp je sklon da ukloni svakoga ko mu smeta, ali ako takvih bude puno, budu organizovani i glasni, to će voditi velikoj unutrašnjoj tenziji. Tu tenziju smo već videli u američkom društvu u Trampovom ranijem mandatu i onda kada je izgubio od Bajdena, taj jaz se samo produbljuje.

Da bi američko društvo postalo koherentno u skladu sa Trampovim idejama, morali bi da vidimo da se menja politika Holivuda, HBO, Diznija, Netfliksa. Da počinju iz filmova i serija da nestaju lgbt agende, inkluzije, seksualizacija dece, slobodni seksualni avanturizam, kultura kancelovanja i šta sve već ne, već da počnu da se snimaju strejt patriotski filmovi, da se veliča junaštvo u ratu i životu, da se ističe moralnost i etika kao osobina dobre zajednice, da se izbace antihrišćanski motivi i napadanje crkve koji su prisutni u svakom filmu, da se izbaci woke kultura kao narativ, jer velike mase ljudi koje hrle istom cilju moraju imati jasne vrednosti koje dele medju sobom.

Sasvim je sigurno da taj trend i pored Trampa neće prestati, posebno u EU i drugim delovima sveta. To je kreiran izvozni proizvod Amerike koji ima svoju mračnu stranu i ostaće prisutan. Retoričko protivljenje Trampa celoj toj agendi je samo retorika, spolja gladac a unutra jadac, prazna priča. Počnite da lupate glavom o zid odmah.

Preumnenje filmske industrije i kulture u Americi se može desiti ali je za to potrebno vreme, potrebne su decenije jedne sistematske politike vraćanja na „porodične vrednosti i na hrišćanski moral“ jer se ova njuejdž i woke kultura decenijama gradila.

A da ne spominjem popularnu muziku, modu, te obrazovni sistem i ludila prekrajanja istorije i ljudskih vrednosti. Seme zla koje je posejano još će davati plodova.