Vladika Fotije: Sledimo put vrline i spasenja, put Bogočoveka Hrista

BESEDA VLADIKE

Suprotstavljajući se zlu, pozvani smo da sledimo put vrline i spasenja – put Bogočoveka Hrista. To je uski put koji vodi u život večni, nasuprot širokom putu greha koji vodi u propast.

U nedelju Svetih i pravednih Bogootaca, 12. januara ove godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zvorničko-tuzlanski g. Fotije je služio svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Tuzli.

Mitropolita Fotija je u porti hrama dočekao starešina hrama i arhijerejski namesnik tuzlanski, protojerej-stavrofor Miloš Trišić, zajedno sa sveštenicima, đakonima i brojnim vernim narodom.

Posle čitanja svetog Jevanđelja, mitropolit Fotije je besedio o značaju ovaploćenja Božjeg:

— Časni oci, draga braćo i sestre, uvažena gospodo, neka ste Bogom blagosloveni vi i naše današnje sabranje u Tuzli. Do juče smo praznovali božićni period, Rođenje Boga i Spasitelja našeg, Gospoda Isusa Hrista. U svim našim crkvama širom Eparhije zvorničko-tuzlanske okupilo se mnogo naroda. Govorio sam da su Srbi narod Božića, narod koji veruje u Boga, poštuje svoju pravoslavnu veru, praznike i običaje, dolazeći u svetinje da se Bogu moli. Na praznik Božića, jedne od najvećih tajni hrišćanstva – ovaploćenja Boga Logosa, tada je drugo lice Svete Trojice – Isus Hristos uzeo na sebe telo i postao realan čovek. Kako je govorio Sveti Atanasije Veliki: „Bog je postao čovek da bi ljudi postali bogovi po blagodati i daru Božjem.“ Danas smo čuli iz svetog Jevanđelja i apostola o vlastoljubivom Irodu, koji je, bojeći se za svoj presto, naredio da se pobiju sva deca starosti do dve godine u Vitlejemu i okolini – njih 14.000. Ovo bezumlje pokazuje koliko su vlastoljubivi ljudi kroz istoriju bili spremni na zlo. Ne možemo shvatiti kako neko može da ubije toliko dece zbog jednog straha. Odmah nakon praznika radosti Božića, javlja se i krst – stradanje i plač. To je slika ljudske istorije, u kojoj su mnoga deca stradala zbog ljudskog bezumlja. Neki filosofi, poput Ivana Karamazova iz dela Dostojevskog, nisu mogli da prihvate svet zbog patnje dece. Ali Bog nije uzrok zla – On nas uči ljubavi prema bližnjima i dobru, dok ljudi koji čine zlo sami donose svoje izbore. Sloboda koju nam je Bog dao omogućava čoveku da čini i dobro i zlo. Veliki ljudi, poput Svetog Simeona i Save, gradili su crkve i činili dobra dela. S druge strane, bilo je bezumnika koji su, poput Iroda, ubijali mnoštvo ljudi. Dok sam studirao u Nemačkoj, posetio sam logor Bergen-Belzen, gde je stradalo 200.000 ljudi. U logoru Dahau ubijeno je šest miliona. Ova filosofija krvi i tla, koja je bila temelj fašizma i ustaštva, progutala je ogroman broj ljudi, uključujući i naš Jasenovac. Suprotstavljajući se tom zlu, pozvani smo da sledimo put vrline i spasenja – put Bogočoveka Hrista. To je uski put koji vodi u život večni, nasuprot širokom putu greha koji vodi u propast. Hrišćanstvo je vera za sve ljude i sva vremena, i njegova poruka spasenja je univerzalna. Danas praznujemo i Svetu Anisiju, mučenicu iz III veka. Njene mošti nalaze se u Solunu, u crkvi Svetog Dimitrija i mnogi joj se poklanjaju. Ona je postradala za veru, ali njeno stradanje svedoči da bez krsta nema vaskrsenja. Stradanje nije uvek fizičko – ono može biti i duhovno, kroz borbu sa mislima, podvig i raspeće. Ali, Vaskrsenje u Hristu je jedno i ono nas vodi ka spasenju. Zahvaljujem svima koji pomažu ocu Milošu i crkvenoj opštini u njihovom radu. Zahvaljujem ocima i bratiji koji su danas pevali drevno svetogorsko pojanje. Neka ste Bogom blagosloveni. Živeli! Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao, amin — besedio je vladika Fotije.

Izvor: www.eparhijazt.com