Diskreciono pravo, ozakonjena korupcija

NEOBJAVLJEN TEKST PROF. DR MIROSLAVA KUKE

Služeći se samo „diskrecionim pravom“ i ničim više, „zakonit rad“ realizovan po principu „znam te, znaš me“, stvara korupciju koja potom nezavisno funkcioniše ali po svojim pravilima.

Ovaj autorski tekst prof. dr Miroslava Kuke, nastao je posle ličnih iskustava upisa ćerke (tada reprezentativca Srbije u rukometu) u srednju školu. U julu 2017. godine tekst je predat dnevnom listu “Večernje novosti”, sa kojim je autor do tada, ali i posle toga, imao korektnu saradnju. Tekst koji do danas nije objavljen, na slikovit način opisuje decenijske modele funkcionisanja institucija u Srbiji.

Smatra se da je politika izraz interesnih sukoba na planu borbe oko uticaja na aparat vlasti, a s obzirom na svoju

subjektivnu stranu, često se shvata i kao veština vladanja ljudima, tj. osvajanja i vršenja vlasti. Dakle, bitnu komponentu političkih procesa čini fenomen vlasti, međutim, da bi se vlast shvatila, neophodno je razumeti društvenu strukturu. Osnovni elementi društvene strukture, preko kojih je društvo institucionalizovano su: sistem uloga (horizontalna organizacija društva), sistem položaja tj. statusa (vertikalna organizacija društva) i vrednosni sistem na kome se zasnivaju navedene organizacije. Iako su uloge povezane sa statusom, ipak postoji razlika. Status je skup prava i dužnosti koji proizilaze iz mesta pojedinca u društvu, a uloga je operacionalizacija tih prava i dužnosti. S druge strane, status dobija značenje položaja (vlasti) u odnosu na distribuciju ugleda, moći i prestiža u datom sistemu.

Taj skup prava i dužnosti, koji proizilazi iz mesta pojedinca u društvu, definisan je zakonom, koji između ostalog, sprečava potencijalnu samovolju. Na primer, Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, kaže: “Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, niti među njima izazove sukob. Sukob javnog i privatnog interesa postoji kad funkcioner ima privatni interes koji utiče ili može uticati na vršenje njegove javne funkcije”. Suprotno navedenom, zakon koji dopušta da se javna funkcija u bilo kom segmentu odlučivanja, sprovodi pomoću tzv. “diskrecionih prava”, predstavlja ozakonjenu mogućnost za korumpiranost. Naime, pri vršenju dozvoljenih „diskrecionih prava“, ko može da kontroliše samovolju funkcionera, kao način odlučivanja koji ne uvažava objektivne kriterijume?

Na primer, težina i odgovornost ministarske pozicije, nije srazmerna visini ličnog dohotka za tu funkciju, šta više, moglo bi se reći da su primanja niska. Međutim, privilegija da sa jedne od najviših državnih funkcija, možete raspoređivti budžetska sredstava, između ostalog, i prema svom ličnom nahođenju, pruža nebrojeno mogućnosti. Zapravo, dekadencija sistema, između ostalog, počinje mogućnošću korišćenja i najmanjih „diskrecionih prava“ u funkcionerskom odlučivanju. Opisane „zakonske slobode“, obrazlagane dobrim namerana i javnim interesom, kako u privrednim tako i vanprivrednim delatnostima, uočavaju se još na školskom nivou.

Krajem 2021. godine “Makroting institut” iz Amerike objavio je naučni rad prof. dr Miroslava Kuke, “Geneza korupcije – dominantne osobine savremenih društava kolonijalne prošlosti”, kojim je autor objasnio genezu nastanka i razvoja korupcije u Srbiji. Dnevni list “Politika” je objavio integralne delove ovog naučnog rada pod naslovom Korupcija je srpsko nasleđe i navika.

Naime, posle izvršenog upisa učenika u srednje škole, a shodno osvojenim bodovima i izraženim željama, Ministarstvo prosvete neretko izvrši proširenje odeljenja, tj. omogući da se u određenim školama naknadno upiše jedan broj učenika. Sada direktori srednjih škola, mimo prethodno osvojenih bodova i izraženih želja učenika ili podnetih roditeljskih zahteva, imaju „diskreciono pravo“ da prime one učenike koje oni odaberu.

Dakle, u zakonskim okvirima je data mogućnost da se već na tom uzrastu ili institucionalnom nivou, formira ambijent potencijalne korupcije, koji se realizuje po principu „znam te, znaš me“. Naknadnim upisom učenika u školu, direktor svojim „diskrecionim pravom“, sasvim legitimno može da izađe u susret zahtevu bilo kog opštinskog ili višeg državnog funkcionera, uz sve to ne zapostavljajući ni svoja lična poznanstva. Ovim „kreditom“, stvorena je mogućnost, u našem društvu obično „prećutno poznata“, da se u nekoj drugoj konstalaciji odnosa, školski direktor u nekim svojim potraživanjima, pozove na „diskreciona prava“ onih kojima je prethodno bio na usluzi svojim „diskrecionim pravom“. Dakle, služeći se samo „diskrecionim pravom“ i ničim više, ovaj „zakonit rad“, realizovan po principu „znam te, znaš me“, stvara korupciju koja potom nezavisno funkcioniše ali po svojim pravilima, apsolutno otuđenim od propisanih prava i zakona.

Ukoliko se zakonski omogući samovolja bez sankcijske odgovornosti, onda ne postoji uređen sistem, već privid sistema, ne postoje institucije, već privid institucija, ne postoji država, već privid države. S obzirom da je većina ljudi u robstvu svojih egzistencionalnih strahova, gde se kuloarski šapuće ono o čemu se glasno ćuti, nije pogrešno konstatovati, da se propast bilo kog društva može opisati naizgled beznačajnim „diskrecionim pravom“. Ovo pravo, koje se vremenom sistemski umnožava ljudskom psihologijom, a sve pod zakonskim pokroviteljstvom nadležnih institucija, jedino može dovesti do ponavljanja gorkih iskustava iz naše prošlosti. S obzirom da je gotovo svaka kritika, nebitno od njene dobre namere, destruktivna, jer razara postojeći sistem, jedino što ostaje to je nada da će se kritika pravilno razumeti.

Takođe, svoja lična iskustva rada u srpskom visokoškolstvu, sa istitucionalnom spregom resornog ministarstva, policije, sudstva i tužilaštva, prof. dr Miroslav Kuka je na slikovit način opisao u svom autorskom tekstu Država u ogledalu.