Pesnik

Kad je Rafael nadahnuti
Prečiste Deve sveti lik
Kičicom živom naslikao,
Svojom veštinom ushićen
Pred slikom je odjednom pao!
Al’ zanos brzo se čudesni
U mladim grudima stišao,
Premoren slikar, zamukao,
Zaboravio i žar nebeski.

Tako i pesnik: tek što blesne
Kad saspe perom ruke svesne
Svu dušu; lira u času tom
Začara svet, pesnik zanesen
Opeva, vođen rajskim snom
Vas, vas! Idole svoje duše!
I ubrzo mu sni presuše.
Zanos u duši mu nestaje,
Splasnu, iščile i vizije!
No dugo, dugo s tugom vije
One početne doživljaje.

(1828)