Promene mikrobioma: Da li je ceđenje sokova dobro za creva?

ŠTA SE GUBI, A ŠTA OSTAJE

Ceđenje sokova od voća i povrća menja oralni mikrobiom, favorizujući zapaljenske bakterije i smanjujući korisne vrste za creva.

U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Nutrients, istraživači sa Univerziteta Nortvestern u Sjedinjenim Državama i Univerziteta San Rafaele u Italiji istražili su kako kratkoročno ceđenje sokova od voća i povrća utiče na sastav crevne i oralne mikrobiote.

Mnogi ljudi zamenjuju obroke sokovima, verujući da detoksikuju organizam. Ali da li ovaj trend može štetiti vašem zdravlju creva i usne šupljine? Moderna ishrana, bogata šećerom i prerađenom hranom i sa malo vlakana, povezana je sa hroničnim bolestima kao što su gojaznost, dijabetes i kardiovaskularni poremećaji.

Mikrobiom creva i usne šupljine igraju vitalnu ulogu u metabolizmu, imunitetu i opštem zdravlju, a izbor u ishrani značajno utiče na sastav mikroba.

Ceđenje sokova, promovisano zbog svojih efekata detoksikacije, popularan je trend u ishrani. Iako obezbeđuje vitamine i antioksidante, nedostaje mu nerastvorljiva vlakna, koja su ključna za zdravlje crevnog mikrobioma.

Studije sugerišu da smanjenje vlakana menja crevne bakterije, što dovodi do metaboličke i imunološke neravnoteže. Pored toga, visok unos šećera iz sokova može podstaći rast proinflamatornih bakterija.

Iako su se prethodna istraživanja bazirala na uticaj celog voća i povrća na mikrobiom, specifični efekti ceđenja sokova ostaju nejasni. Razumevanje ovih efekata je od suštinskog značaja, jer mnogi ljudi smatraju sok alternativom celom voću.

O studiji

Ova studija je regrutovala 14 učesnika starosti od 18 do 35 godina sa indeksom telesne mase (BMI) između 18,5 i 30 kg/m². Oni su nasumično raspoređeni u jednu od tri dijetetske intervencije u trajanju od tri dana: (1) isključivo ishrana sa sokovima, (2) sok plus redovna ishrana i (3) ishrana sa hranom na biljnoj bazi. Studija je praćena tri nedelje.

Pre intervencije, svi učesnici su se pridržavali trodnevne eliminacione dijete koja se sastojala od organskog voća, povrća, žitarica bez glutena i jaja, uz izbegavanje prerađene hrane, mlečnih proizvoda, kofeina i alkohola.

Uzorci mikrobioma (pljuvačka, stolica i brisevi unutrašnje strane obraza) sakupljeni su na početku, nakon eliminacione dijete, odmah nakon intervencije i 14 dana kasnije.

Deoksiribonukleinska kiselina (DNK) je ekstrahovana iz uzoraka mikrobiote korišćenjem komercijalnog kompleta, a sekvenciranje gena 16S ribozomalne ribonukleinske kiseline (rRNA) je sprovedeno da bi se analizirao taksonomski sastav.

Rezultati studija

Eliminaciona dijeta značajno je promenila mikrobiom pljuvačke, smanjujući bakteriju Firmicutes i povećavajući Proteobacteria, što ukazuje na rane mikrobne promene kao odgovor na promene u ishrani. Međutim, mikrobiom obraza nije pokazao značajne promene kao odgovor na eliminacione dijete. Tokom ove faze nisu primećene značajne promene u mikrobioti creva, iako je postojao trend povećanja Firmicutesa, koji su povezani sa korisnim efektima na zdravlje creva.

Nakon trodnevne intervencije, oralni mikrobiom je pokazao izražene promene, posebno kod učesnika koji su bili na ishrani koja je isključila sokove. Primećeno je značajno povećanje Proteobacteria i smanjenje Firmicutesa, što ukazuje na pomak ka mikrobnom sastavu povezanom sa upalom. Ove promene su izazvale specifične porodice bakterija kao što su Comamonadaceae, Aerococcaceae i Flavobacteriaceae. Grupa sok plus hrana je pokazala slične, mada manje izražene trendove. Ishrana zasnovana na celoj hrani na biljnoj bazi smanjila je bakterije Bacteroidete i Firmicutes, ali povećala broj Fusobacteria i Proteobacteria, verovatno zbog većeg sadržaja ugljenih hidrata i šećera uprkos većem sadržaju vlakana.

Porodice mikroba koje su povezane sa upalom, uključujući Comamonadaceae, Aerococcaceae, Burkholderiaceae i Flavobacteriaceae, pokazale su povećanu relativnu zastupljenost u grupama na ishrani sa sokovima. Nasuprot tome, Veillonellaceae, koja igra ulogu u proizvodnji nitrita i oralnom zdravlju, smanjena je u izobilju. Ovi obrasci sugerišu da ishrana bogata sokom može da podstakne bakterijske promene povezane sa bolestima desni i sistemskom upalom.

U mikrobioti creva, ukupni sastav je ostao relativno stabilan tokom intervencija u ishrani, iako su uočeni trendovi. Ishrana koja je isključila sokove dovela je do povećanja broja Porphiromonadaceae, Rikenellaceae i Alcaligenaceae, taksona povezanih sa propusnošću i upalom creva.

Dok su neke studije sugerisale potencijalne veze između ovih bakterijskih porodica i upalnih stanja, kognitivni efekti na zdravlje ostaju spekulativni i nisu bili u fokusu ove studije. Dijeta sa sokom i hranom takođe je podigla nivoe Porphiromonadaceae i Erisipelotrichaceae, koje su u nekim istraživanjima povezane sa upalnim stanjima, iako klinički značaj ovih promena ostaje nejasan.

Značajno je da ove mikrobne promene nisu opstale duže od 14 dana nakon intervencije, pošto se mikrobni sastav vratio na početne nivoe. Ovo sugeriše da, iako kratkoročne promene u ishrani mogu izazvati prolazne mikrobne promene, dugoročni uticaji ostaju neizvesni i zahtevaju dalja istraživanja.

Biljna ishrana sa punom hranom imala je manji uticaj na mikrobiotu creva, iako je povećala korisne bakterije koje fermentišu vlakna. Faecalibacterium prausnitzii, bakterija koja proizvodi butirat i povezana je sa zdravljem creva, povećala se u relativnom obilju nakon eliminacione dijete, ali je ostala stabilna nakon interventne dijete. Bacteroides uniformis, koji promoviše varenje vlakana i imunološki balans, takođe je pokazao porast. Ovi nalazi sugerišu da je eliminaciona dijeta imala potencijalne koristi povećanjem bakterija koje razgrađuju vlakna, a koje su povezane sa zdravljem creva.

Sve u svemu, ishrana koja sadrži sokove izazvala je najizraženije promene, posebno u oralnom mikrobiomu. Ishrana sa sokom i hranom imala je umerene efekte, dok je ishrana zasnovana na celoj hrani pokazala najmanje poremećaje, što sugeriše da prisustvo vlakana ublažava negativne mikrobne promene.

Zaključak

Da rezimiramo, kratkotrajno ceđenje sokova od voća i povrća menja oralni mikrobiom, favorizujući proinflamatorne bakterijske taksone i smanjujući korisne vrste bakterija.

U mikrobiomu creva, ishrana koja je isključila sokove dovela je do mikrobnih promena povezanih sa povećanom propusnošću creva i upalom, iako su ove promene bile manje izražene nego u usnoj duplji. Dijeta sa sokom i hranom rezultirala je umerenim promenama, dok je ishrana zasnovana na celoj hrani pokazala najmanji uticaj. Eliminaciona dijeta je imala potencijalne koristi povećanjem bakterija koje razgrađuju vlakna, a koje su povezane sa zdravljem creva.

Ovi nalazi sugerišu da, iako sok obezbeđuje hranljive materije, njegov nizak sadržaj vlakana i visok sadržaj šećera mogu negativno uticati na ravnotežu mikroba.

Ako jutro često započinjete sokom, razmislite o tome da ga uparite sa integralnom hranom kako biste smanjili rizik od mikrobne neravnoteže. Ishrana bogata sokom, posebno bez vlakana, može doprineti mikrobnim promenama povezanim sa upalom.