Vrbe na reci

Na hladnom jesenjem zraku treperi mlado hrašće
i skupljaju se vrane pod stare krošnje guste,
slutim još pre mraka velika kiša pašće
na šume, lugove, njive i zelene livade puste.

Na pragu smo stari pas i ja.
Gugutke se pod strehom gnezde,
čekamo da suton padne, da pojave se prve zvezde.
svitaca u jesen nema, mračan je divlji čestar,
poslednje zrake sunca u nepovrat raznosi vetar.

Vraćaju se golubi kući, sleću na krovne grede,
sove sa tavana odleću kroz stare smreke blede.
Osim nas nigde nikog. Jesen utehu ne šalje,
a vreme teče i teče, moramo živeti dalje.

Kroz staru smrekovu šumu i krošnje stare jove
javlja se nepoznat ćuk, na večernju molitvu zove,
mesec sja vrh belog bora, sjaji se ko svetionik,
i zlatnu svetlost baca na stare crkve zvonik.

Ko smaragd jedna zvezda na tamnom nebu sija, daleka gora zvoni potmulom olujnom jekom, na pragu već dugo sedimo moj crni pulin i ja, gledamo zelene vrbe usnule nad mirnom rekom.