HRANA JE ZNAK ŽIVOTA
Možda ti se može učiniti da su naši darovi sasvim beznačajni, ali oni to nisu. Postoje veoma važni razlozi zbog kojih su hleb i vino izabrani da budu znaci našeg dara Bogu.
Da li ste ikada imali problem da kupite poklon nekome za koga vam se činilo da ima sve?
Ponekad imamo takav problem kada pokušavamo da smislimo lep poklon za našu majku ili oca. Ne samo da nam se čini da oni imaju sve što im je potrebno, već nam oni daju sve što imamo – čak i novac da im njime kupimo poklon.
Ponekad je jedino rešenje da im damo nešto što možemo sami da napravimo, nešto što zahteva naše vreme, trud i ljubav. Najvažnije od svega je to što mi želimo da znaju da smo im poklon dali da bismo im pokazali koliko ih stvarno volimo. Veći problem od toga imamo kada želimo da pokažemo ljubav prema Bogu. Čini se da je najlakši način da to izrazimo ako mu poklonimo nešto.
Ali, koju vrstu poklona možemo dati Bogu? Sam Bog nam je dao sve što imamo, čak i naše živote i sposobnost da volimo! Ne postoji ni jedna stvar koju možemo poželeti da poklonimo Bogu a da je On već nije poklonio nama. Ali, Bog od nas ne želi ništa osim naše ljubavi. Najbolji dar koji možemo ponuditi Bogu jesmo mi sami. Možemo dati Bogu našu potpunu poslušnost i ljubav, možemo mu dati ono najbolje u nama, naše misli i naša dela, koristeći um i ruke na dobar način.
Na svetoj Evharistiji prinosimo našu zahvalnost Bogu. Dolazimo da zahvalimo Bogu za sve što nam je dao i da mu pružimo naše živote kroz ljubav. Šta koristimo kao znak naše zahvalnosti? Ponekad su najjednostavnije stvari najbolje, i mi koristimo nešto sasvim obično – hleb, vino i vodu.
Možda ti se može učiniti da su ovi darovi sasvim beznačajni, ali oni to nisu. Postoje veoma važni razlozi zbog kojih su hleb i vino izabrani da budu znaci našeg dara Bogu.
Da li znate kako se prave hleb i vino? Uzmimo hleb kao primer. Pre nego što umesimo hleb potrebni su nam mnogi sastojci: brašno, so, voda, neke masnoće, itd. u zavisnosti od toga kakav hleb hoćemo da umesimo. Za brašno su nam potrebna zrna žita koja treba da sameljemo veoma sitno. Tada se pomešaju svi ovi sastojci i doda se kvasac koji učini da svi ovi sastojci u testu narastu i postanu hleb kada se ispeku.
Mi ne znamo tačno ni šta se dešava kada šećer u soku od grožđa prouzrokuje fermentaciju i pretvori ga u vino. U oba slučaja dešavaju se neobične promene koje možemo samo delimično da objasnimo. Sada, kada jedemo hleb i pijemo vino, dešava se druga vrsta promena. Hrana koju jedemo ulazi u naše telo i pretvara se u naše telo i našu krv. Bez ovakve vrste promene ne bismo mogli da rastemo niti da živimo.
Možda sada polako počinješ da uviđaš kako hranu, a posebno hleb i vino, koristimo kao znak našeg darivanja Bogu, jer oni kasnije postaju hrana novog života koji nam se daje Isusom Hristom. Hrana je znak života. Kada dajemo hranu mi dajemo život – naše živote dajemo Bogu. Ova jednostavna hrana koja postaje naše telo i naša krv menja se Svetim Duhom u Telo i Krv Isusa Hrista. Kada primamo Sveto Pričešće primamo novu vrstu hrane. Primamo Isusa Hrista i postajemo deo Njegovog Tela – Crkve. Kroz Isusa Hrista primamo hranu za večni život.