BESEDA VLADIKE TEODOSIJA

Krst je potpora vernima, čuvar vaseljene. Kaže se u crkvenoj pesmi da je Krst slava angela, a bol demonima.

Svetom Liturgijom u Krstopoklonu nedelju u manastiru Svetog Nikole u Končulju načalstvovao je Visokopreosvećeni Mitropolit raško-prizrenski Teodosije.

krst slava

Tom prigodom besedio je vladika.

– Ovo je treća nedelja Velikog i Časnog posta, braćo i sestre, nedelja koja se zove Krstopoklona. Iznosimo Časni Krst na sredinu crkve da bi se poklonili njegovoj sili pevajući: Krstu Tvome poklanjamo se, Hriste, i Sveto Tvoje Vaskrsenje pevamo i slavimo. U prvoj nedelji časnog posta proslavljali smo pobedu Pravoslavlja nad neznaboštvom, nad svim jeresima koje su imale za cilj da kvare učenje Crkve. U drugoj nedelji posta setili smo se Svetog Grigorija Palame, koji je bio veliki bogoslov Crkve Božje i koji je učio o mističkom bogoslovlju, o netvranoj svetlosti na gori Tavor gde se Gospod preobrazio, kada je zasijao nestvarnom svetlošću božanskom koju su apostoli videli i kada su oni rekli: Lepo nam je ovde biti. Ta svetlost daje pravu blaženost, ozarenje duše našem telu i celom našem biću, a evo ove nedelje posvećenom Časnom Krstu pravo zato što je ova nedelja sredina posta kada nam je potrebna sila i snaga, sila Časnog Krsta kako bi mogli podvig da iznesemo do kraja. Sama reč podvig govori da je to izvestan napor naš od zemlje ka nebu. Kao što ova zemlja ima gravitaciju i naše telo privlači sebi i ako se opustimo svakako ćemo pasti, ležati na zemlji, tako i duhovno ne smemo da se prepustimo i opustimo, jer onda će ta druga gravitacija da nas veže za zemljaske prolazne stvari, za strasti, da grešimo. Onda ćemo takođe ležati u blatu grehova i svakako kao takvi nećemo moći da se uzdignemo ka Gospodu, zato nam je potrebna sila Časnoga Krsta.

Krst je sila i znamenje, Krst je spasenje – pevaju vernici. Čuli smo u današnjem svetom Jevanđelju kako Gospod poziva sve hrišćane koji hoće da idu za njim da uzmu Krst svoj da se odreknu sebe, ovovremenog, zemaljskog i da pođu za njim. Prvo je Gospod naš Isus Hristos uzeo Krst svoj, najveći i najteži, poneo ga je, bio je porugan, raspet, umro je na Krstu da bi svojom smrću pobedio smrt i da bi vaskrsao i nama otvorio put u vaskrsenje i spasenje. A onda Gospod kaže da svim uzmemo svoj Krst, što znači da se prepustimo volji Božjoj da naš život kakav god da je ovde primimo sa blagodarnošću Bogu, sve nevolje, iskušenja, stradanja, bedu, siromaštvo, bolesti da prihvatimo i u ruke Božje, sa nadom na Bogu. Gospod nas ne lišava iskušenja, iskušenja su potrebna da bi se mi kao zlato u vatri očistili, ali Gospod svim tim našim mukama i iskušenjima ne ostavlja nas nego kaže: Ne bojte se, Ja sam sa vama. I pravo kroz tu borbu, noseći svoj Krst, a pritom blagodareći Bogu, bez roptanja mi se tako spasavamo.

Krst je potpora vernima, čuvar vaseljene. Kaže se u crkvenoj pesmi da je Krst slava angela, a bol demonima. Oni beže od Krsta, zašto? Jer je Krst dobio silu raspetoga i vaskrsloga Gospoda Isusa Hrista jer je stradao na njemu i zato ne mogu demoni da podnesu silu Časnoga Krsta. Nama se taj Časni Krst daje u ruke, da mi imajući to svepobedno oružje, hodimo kroz ovaj život, neustrašivo i bez straha, da bez bojazni njime pobeđujemo neprijatelje svoje, naročito one nevidljive neprijatelje duše svoje. Časnim Krstom sebe ograđujemo, Časnim Krstom štitimo naše domove, bilo koji posao da počnemo da radimo mi se prekrstimo, i pre i posle jela, blagodareći Bogu na svemu što nam daruje. U opasnostima, u nevoljama vernici prizivaju ime Božje: Gospode, pomiluj! Prekrste se Časnim Krstom, a oni koji nisu verujući oni počnu da psuju, da hule u tom najtežem času kad su u opasnosti. Po tome se vidi ko je Božji i ko kome služi ovde, u ovome životu.

Naš cilj je Vaskrsenje Hristovo, da se radujemo najvećem prazniku. I baš po sredini Časnoga posta, kada iznosimo Časni Krst, onda nam je potrebno da mi kao sa neke visine ugledamo naš cilj, gde idemo, kuda idemo. Sve je osmišljeno, braćo i sestre. Gospod je nama sve dao u ovom životu. Dao nam je oružje u ruke, dao nam je nebesku hranu – Telo i Krv svoju, da se pričešćujemo, da i mi imamo život večni. Imamo besmrtno pričešće, lek besmrtnosti, a lek ne uzimaju oni koji misle da su zdravi, koji misle da su dostojni, da su pravedni, da su bolji od drugih. Lek je potreban onima koji su bolesni i koji hoće da ozdrave. Zato mi, pričešćujući se, uzimamo lek besmrtnosti, a pričešće sagoreva one grehe koji su prisutni u nama. Tako je potrebno pre pričešća ispovedati se, pristupiti svetoj tajni pokajanja, a oproštaj grehova se upravo dešava kada se mi pričestimo. Post, molitva, pokajanje i milosrđe sve su to sredstva koja mi koristimo kako bi došli do cilja, da se sjedinimo sa Gospodom kroz sveto pričešće.

Zato je ovaj post mnogo važan za sve hrišćane, mnogo je važno da počnemo i da završimo ovaj post, nikako da počnemo, pa da prekinemo, pa da opet na kraju opet nešto završimo. Mi kada volimo Gospoda onda ćemo i da postimo i da se molimo, da bi stigli do Gospoda. Dakle da ga iskreno volimo, svim srcem i da nam Gospod bude na prvom mestu u našem životu. Jer kada Njega zavolimo, onda smo zavoleli i sve druge ljude, jer tom Božanskom ljubavlju koju imamo u sebi mi možemo voleti i druge ljude, iskreno, nesebično, pa čak i svoje neprijatelje, ni njih ne možemo mrzeti jer imamo Gospoda u sebi, On prebiva u nama i tom Božanskom ljubavlju koju smo primili mi možemo da volimo nesebično i sve ljude. Neka je blagosloven post, neka je blagoslovena i ova Sveta Liturgija na kojoj smo se sabrali u ovom sveštenom manastiru Svetog Nikolaja, sestre koje se trude u ovoj svetinji, održavaju ovu svetinju ne samo fizički, nego i duhovno. Na prvom mestu uznose danonoćno molitve za sve, i za njih i za nas. Neka je sve to blagosloveno i Krstu Gospodnjem neka je čast, a nama od Krsta sila i moć da možemo biti dostojni imena Gospodnjeg, dostojni hrišćani spasavajući se u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.