U INAT PROLEĆU

proleću

Dosadilo mi je, dosadilo više!
Ja neću
proleću
da se divim!
Dozivam ga iz blata i snega
pesmom, a ono beži od svega
i strpljivo čeka da posivim.

Danas i sutra se sliva u juče.
Zatvaram oči. Uzvikujem: „Eto,
odlazim da se u sebe povučem,
da se tom proleću smejem u lice
i da mu pravim zazubice
tako što uporno sanjam
leto.“