ULICA GOSPODARA JEVREMA
Pogasi svetiljke na tremu
mali moj prijatelju svitče,
ne čekamo više nikog.
Gledaj,
po tamnom modrom nebu
zvezdana livada niče.
Ponoć se polako bliži,
sporo teku minuti,
sat sa crkvenog tornja sve vidi,
sve pamti, a mudro ćuti…
Zaključaj vrata svitče,
ti i ja smo sada sami,
ne znaš ko noću kud ide,
ni šta se sve krije u tami…
Prekrstiću te mali svitče,
vreme je da se sneva,
oslušni, kiša kaplje
i pesmu svoju peva…
Volim što si ti sad sa mnom,
oduvek drag si mi bio,
nisam ni znala svitče
da si se pod ognjištem krio…
Ne gledaj kroz prozor svitče
to samo kiša pada,
sijaju zvezde na nebu
i svetlosti ovog grada.
Ne osluškuj korake svitče
u ovoj zvezdanoj noći,
zaključana je kapija stara,
niko nam ne može doći.
Dok ponoć crna krila
nad našim gradom širi,
ulična svetiljka pod lipom
pospano trepće i žmiri…
Spavaj spokojno svitče
noćas na mome dlanu,
probudiće nas ujutro sunce,
radujmo se novom danu.
Sklopi očice svitče,
poklopiše se kazaljke sata,
ne čekamo više nikog-
sam je zatvorio sva vrata.
Leave A Comment