MOGU IZAZVATI TEGOBE

Nikotinske žvake, tačnije njihova dugotrajna upotreba, iako je efikasna u prestanku pušenja, nije baš sasvim bez rizika.

Nikotinske žvake predstavljaju jedno od najčešće korišćenih pomagala za odvikavanje od pušenja, jer omogućavaju postepeno smanjivanje unosa nikotina bez izlaganja štetnim produktima sagorevanja.

nikotinske žvake

Međutim, sve češće se postavlja pitanje – šta se dešava sa telom kada ih neko koristi duži vremenski period, naročito van preporučene upotrebe?

Uticaj na zdravlje desni i usne duplje

  • Hronična iritacija sluzokože: Nikotinske žvake se žvaću po posebnom režimu (žvakanje – pauza – ponavljanje), ali mnogi korisnici nesvesno žvaću kao obične žvake, što može dovesti do lokalne iritacije desni i unutrašnje strane obraza.

  • Smanjen dotok krvi u desni: Nikotin je vazokonstriktor, što znači da sužava krvne sudove. Redovna izloženost nikotinu preko žvaka može smanjiti dotok krvi u desni, potencijalno otežavajući zarastanje rana i pogoršavajući postojeći gingivitis ili parodontopatiju.

  • Potencijal za bruksizam (škripanje zubima): Stalno žvakanje može refleksno podstaći napetost vilice i izazvati ili pogoršati škripanje zubima, što dodatno može iritirati desni.

Digestivni trakt – neželjeni efekti

  • Povećana kiselost u želucu: Nikotin stimuliše lučenje želudačne kiseline. Kod dugotrajne upotrebe može doći do osećaja žarenja, gorušice (refluksa), pa čak i gastritisa.

  • Mučnina, nadutost, gasovi: Ovi simptomi su često prijavljeni kod novih korisnika, ali mogu opstajati i kod hroničnih korisnika zbog kombinacije nikotina i gutanja vazduha tokom žvakanja.

  • Poremećaj u pokretljivosti creva: Nikotin utiče na nervni sistem i može promeniti brzinu probave – kod nekih korisnika izaziva zatvor, kod drugih dijareju.

  • Zavisnost od samog čina žvakanja: Osim nikotinske zavisnosti, korisnici mogu razviti psihološku naviku povezanu sa samim činom žvakanja, što otežava prekid korišćenja.

Dugoročne posledice i preporuke

  • Produžena upotreba nikotinskih žvaka (više od 3 meseca) treba da se sprovodi pod nadzorom lekara. Proizvođači najčešće preporučuju postepeno smanjivanje do potpunog prestanka korišćenja u roku od 12 nedelja.

  • Redovna stomatološka kontrola je preporučljiva kod korisnika nikotinskih žvaka, posebno zbog mogućih promena na desnima koje se ne osećaju odmah zbog nikotinske anestezije tkiva.

  • Alternativni oblici nikotinske terapije, poput flastera ili sprejeva, mogu biti manje iritantni za digestivni i oralni sistem.

Zaključak

Dugotrajna upotreba nikotinskih žvaka, iako efikasna u prestanku pušenja, nije bez rizika. Može negativno uticati na zdravlje desni i izazvati brojne tegobe u digestivnom traktu, naročito ako se koristi duže od preporučenog perioda i bez medicinskog nadzora.

Važno je korisnike edukovati da i „bezdimni“ oblici nikotina imaju svoje posledice po zdravlje.